Oblaganje zida tapetama
Od mnogih dobrih osobina tapeta najvažnije je to što su zidovi obloženi tapetama postojaniji, mogu se čistiti i zbog toga su - i pored prividno visoke cene - jeftiniji.
Dok je malanje tako reći svakodnevna, svima poznata tehnologija, dotle je oblaganje zidova tapetama manje poznato. Naravno, da za ovo postoje i određeni tehnički razlozi. Naime, tapete su samo па potpuno suvim zidovima postojane i samo su na potpuno ravnim zidovima dekorativne.
Prvo treba da izmerimo dužinu, širinu i visinu prostorije koju želimo obložiti tapetama (4 bočna zida i tavanicu) i da izračunamo površinu, tako da odbijemo površine vrata i prozora.
Vrlo je važno znati da je samo potpuno suve prostorije racionalno oblagati tapetama! Vlažni zidovi obloženi tapetama vremenom će postati flekavi i tapeta će se odvojiti od zida.
Izaberimo mustru i kvalitet koji najviše odgovaraju našem ukusu (pri tom možemo izabrati i plastične tapete).
Treba da kupimo »Tapetol« »Tap« (ili drugo) lepilo za tapete. Na kutiji je tekstualno objašnjen način upotrebe i odnos mešanja sa vodom.
Kao prvo treba da složimo nameštaj na sredinu prostorije. Obratimo pažnju na to da što manje nameštaja ostane u sobi, jer prilikom oblaganja tavanice biće potrebno dohvatiti celu širinu tapete od 50-70 cm. Nameštaj, koji ostaje u sobi, treba brižljivo pokriti.
Posle ovoga treba šajben-četkom dobro pokvasiti površine bočnih zidova i tavanice. Pri ovoj operaciji moramo zatvoriti prozore i vrata jer će na ovaj način stari premaz usled vodene pare brzo omekšati. Stari, omekšanl premaz sada ćemo lako ostrugati špahtlom. Posle ovoga otvorićemo prozore i vrata da bi ubrzali sušenje, a skinute otpatke premaza odmah očistiti. Pošto se zidovi osuše, treba ih očistiti metlom.
Tutkalisanje površine zidova je sledeća operacija. Kilogram tutkala moramo prokuvati sa oko 5 litara vode i u mlakom stanju naneti na zidove. Nanošenje tutkala treba vršiti četkom sa kratkim dlakama bez curenja po zidu. Tutkalisanje je vrlo važna operacija, jer veže peščana zrna zida i time sprečava odvajanje nalepljenih tapeta sa zida. Posle tutkalisanja treba popuniti gipsom neravnine i rupice na zidu. Da ne bi gips brzo vezao, mešajmo ga sa blago tutkalisanom vodom. Gipsovanje treba vršiti špahtlom i ravnjačem. Posle ovih pripremnih radova može da sledi krojenje papira.
Kao i malanje, i merenje počinjemo od tavanice. Dužinu tavanice treba uvek meriti od prozora (npr. ako su prozori u prostoriji od 5 x 4m na zidu od 4m potrebna su 8 komada tapeta dužine od 5,05m i širine 50 cm). Napominjemo da se mogu dobiti i tzv. engleske tapete širine 70 cm!
Pre nego što iskrojimo tapete za bočne zidove treba prvo odrediti visinu. Naime, u visokim prostorijama tapete bočnih zidova ne možemo lepiti sve do tavanice, i obratno, u modernim niskim prostorijama tapete tavanica ne možemo lepiti sve do bočnih zidova (sl. 1, 1. deo). Pre nego što postavimo tapete treba obeležiti gornju ivicu bočnih tapeta. Obeležavanje se može izvršiti kanapom koji je namazan grafitom, a merenje treba uvek vršiti od tavanice na dole (a ne od poda na gore).
Ako smo sa krojenjem gotovi, treba da pripremimo lepilo.
SLIKA 1
Postavljanje tapeta
Na red dolazi lepljenje, što takođe treba započeti na tavanici. Na kuhinjskom stolu tanko se namaže poleđina tapete (sl. 1, 2. deo), tako da na rubovima ne iscuri lepilo. Zatim treba tapetu saviti, pazeći na to da se ivice tačno poklapaju. Ovo je vrlo važno jer u sledećoj operaciji treba ravnomerno odseći beli rub tapete pored ruba ploče stola. Savijenu tapetu ostavimo da 3-4 minuta stoji da bi hartija potpuno omekšala od lepila. Zatim treba da stavimo jednu mekanu četku u džep (npr. portviš za domaćinstvo) i da zauzmemo stabilan položaj na lestvama. Rasklopimo omekšanu tapetu, polazeći od dužeg savijutka i sa dve ruke je postavimo na tavanicu. Deo koji visi podupremo levom rukom, a desnom pomoću četke prvo izgladimo sredinu postavljenog dela postepeno prelazeći prema krajevima. Istu ovu operaciju ćemo izvršiti i sa kraćim savijutkom.
Kod postavljanja donjih traka sledeća ne sme da preklapa prethodnu više od pola cm. Ako na tavanici stignemo do lustera, započetu traku treba iščetkati do lustera i zatim tapetu zaseći makazama, normalno do mesta lustera da bi započetu traku mogli postaviti i zagladiti po celoj dužini (sl. 2).
SLIKA 2
Posle tavanice slede bočni zidovi. Lepljenje traka treba započeti uvek od svetla (od zidova koji se nalaze pored prozora) (sl. 3). Mazanje i savijanje traka je istovetno kao i kod tavanice. Ako su tapete za bočne zidove deblje, onda ih treba ostaviti nešto više vremena radi omekšavanja posle mazanja lepkom. Posle rasklapanja, kraj namazane trake naslonimo na jedno stopalo da se ne bi pocepalo od sopstvene težine. Kada sa postavljanjem trake stignemo do sledeće ivice, postavimo jednom rukom traku do zida, sa pola cm preklopa, a drugom rukom uzdužno gore-dole podesimo potrebno preklapanje. Na bočnim zidovima treba da skinemo poklopce prekidača (ako ih ima) i prilikom zaglađivanja tapete poprečnim isecanjem odgovarajuće veličine napravimo otvor (sl. 2). Posle toga treba postaviti skinute poklopce i izgladiti delove trougla tapete (sl. 2).
SLIKA 3
Važno! Za vreme tapetarsko-molerskih »vlažnih« radova električne prekidače i utikače treba hermetički poklopiti ili isključiti struju da bi isključili mogućnost električnog udara!
Ako smo materijal lepila deblje naneli od potrebnog, onda izglađene rubove tapeta brižljivo treba da obrišemo čistom i suvom krpom. Izaberimo blede, i neupadljive šare koje ćemo bez poteškoća moći postaviti sa preklopom.
Tapeti sa geometrijskim šarama mogu se postaviti samo sa »štosovima« i za to je neophodan stručan i brižljiv rad.
Kvalitet tapeta je vrlo različit. Postavljanje jeftinijih ali, istovremeno tankih vrsta tapeta (koje se lako kidaju) je težak zadatak za neiskusne početnike. Ali i iz drugih razloga je bolje uzeti deblje i jače tapete, eventualno plastične sa mogućnošću pranja. Lakši je rad sa njima, a i rezultat rada je postojaniji.
Glavne vrste tapeta
Naturne tapete. Sklone su da požute, nisu vodootporne, propuštaju vazduh, težina im je 75-90 g/m2. Izrađuju se u bledim tonovima i dosta su jeftine.
Naturne tapete sa šarama. lmaju iste karakteristike kao i prethodne, ali imaju mustre (šare).
Livene (fond) papirne tapete. Izrađuju se od boljeg kvaliteta jače hartije, težine 85-100 g/m2 sa bogatim tonovima i ukusnim šarama.
Svilene (ili Metaxa) tapete. Ove papirne tapete su specijalno jake, težina im je 80-90 g/m2. Površina im je svileno sjajna sa reljefnim mustrama, ulepšane su liskunom, aluminijskim pigmentima i bronzanim bojama. Imaju odličnu postojanost tona, propuštaju vazduh ali se ne mogu prati. Spadaju u kvalitetnije vrste tapeta.
Velur ili somatske tapete. Izrađene su od jake hartije na koju su elastičnim lepilom nalepljeni sitni komadi svilene i pamučne niti. Na ovaj način tapeta dobija karakterističan izgled tkanine, odn. somota. Izrađuju se u različitim pastelnim bojama i to ili su samo šare izlepljene sa svilenim nitima (polu somotska) ili cela površina (potpuno somotska). Oprezno se mogu prati i vrlo su postojane i kvalitetne vrste.
Salubra tapete. Izrađuju se od papira nalik na pergament u bogatim i ukusnim tonovima, sa reljefnim otiscima tako da se sa uljanom bojom tako reći ispune pore hartije. Na ovaj način dobijaju se postojane tapete koje odgovaraju i ekstremnijim zahtevima i dobro se mogu čistiti pranjem. Upotreba ovih kvalitetnih tapeta je vrlo rasprostranjena.
Lakirane tapete. Papirne tapete slabijeg kvaliteta šaraju se prethodno bojama sa vodenim disperzionim vezivnim sredstvom (npr. sa glutolin-tutkalom) i posle sušenja premažu se bezbojnim lakom.
Na ovaj način dobijaju se dosta kvalitetne tapete, postojane koje se vodom lako čiste. Posle dužeg vremena (8-10 god.) premaz od laka sklon je starenju i dobija pukotine.
Коntaktne (па dodir lepljive) tapete sa osnovom od veštačke materije. Izrađuju se u različitim tonovima i sa različitim šarama. Osnovni materijal im je hartija (ili veštačka smola), površina im je prethodno natopljena veštačkom smolom, a poleđina je od lepljive plastike sa zaštitnom folijom. Širina im je obično 0,56 m i prodaju se u rolnama. Lepljenje ovih tapeta vrši se na taj način što se skine zaštitna folija i tapete se postave na zid i na uobičajeni način zaglade. Za postavljanje ovih tapeta nije potrebna nikakva posebna stručnost. Spadaju u red najsavremenijih i kvalitetnih vrsta tapeta koje zadovoljavaju i najstrože zahteve.
Samolepljive tapete
Najmodernije vrste tapeta su samolepljive tapete sa mogućnošću čišćenja sa vodom.
S obzirom da su ove tapete vrlo skupe, oblaganje većih zidnih površina njima ne bi bilo ekonomično. Međutim, ipak je preporučljivo i jeftinije, delove zidova u kuhinji, kupatilu, obložiti - umesto pločicama - ovim tapetama.
Treba obratiti pažnju na to da se samolepljive tapete ne mogu neposredno postaviti na malani zid jer labava zrnca malanog zida ne obezbeđuju dobro prijanjanje pa bi se tapete odvojile od zida.
Samolepljive tapete mogu se postaviti samo na brižljivo gletovane i obrušene zidove koji su ofarbani poluuljanim bojama. Poštedećemo sebe od neprijatnih iznenađenja ako lepljenje isprobamo jednom tankom trakom. Ako probnu traku samo uz veći napor možemo skinuti sa zida, odn. ako teško možemo noktima doći ispod tapete, onda možemo započeti sa oblaganjem cele površine (sl. 4, deo a).
Lepljenje samolepljivih tapeta
Ako je površina zida koju želimo obložiti velika, onda lepljenje tapeta treba započeti od gore i nastaviti prema dole. Noktima treba da skinemo sa poleđina tapeta zaštitnu foliju po celoj širini na oko 70 mm dužine i ovaj deo zalepimo za gornji deo zida koji želimo obložiti. Treba obratiti pažnju i na to da tapeta bude tačno vertikalna. Zatim uzmemo u levu ruku rolnu tapete kao i odmotani deo zaštitne folije i polagano spuštamo na dole, a mekom krpom, koju držimo u desnoj ruci, pritiskamo i poravnavamo tapetu na zidu (sl. 4, deo b). Za pravilno oblikovanje uglova potrebno je oko 100 mm preklopa (sl. 4, deo с).
SLIKA 4
Dimenzije tapeta (rolni)
Naziv Širina (m) Dužina (m) Površina (m)
Normalne (standardne) 0,50 7,5 3,75
dimenzije
Srednje dimenzije 0,57 10,5 5,97
Salubra - dimenzije 0,80 10,5 8,40
Dimenzije rebara (10 traka) 0,50 7,5 3,75
Pomoćni materijal za tapetiranje
Punioci
Podloga za tapete. Podloga prema agregatnom stanju može biti čvrsta i tečna. Najčešće se upotrebljava čvrsta makulatura, tj. stara novinska hartija. Što su novine većih dimenzija i što su starije prijanjanje uz zid biće bolje. Novine štampane u boji, sa masnim slovima, zatim časopisi sa slikama ne odgovaraju za ovu svrhu, jer ćе boje probiti preko jednostavnih papirnih tapeta.
Makulatura u rolnama. To su obični štamparski papiri bez štampanih slova obično bele boje, ređe slabo obojeni. Naime, štampana slova kod jednostavnih papirnih tapeta za slučaj kvašenja mogu probiti boju i mogu prouzrokovati razne mrlje. Širina makulature je obično 0,5 m a dužina rolne 20-50 m.
Gipsani malter sa glutolinom
Treba uzeti 500 težinskih delova rastvora glutolina, njemu dodati 1000 težinskih delova štukatur gipsa, 3. težinska dela fino mlevenog drvenog brašna i 1-2 težinska dela talka. Sve dobro pomešati sa vodom da bude takve gustine da se može mazati. Malter treba upotrebiti u roku od 2 sata jer će inače vezati.
Malter sa tutkalom. Treba uzeti 6 težinskih delova koštanog tutkala razređenog sa 5%-nim kalijevim sapunom u odnosu od oko 1:1 i pomešati sa 1 težinskim delom firnajsa od lanenog ulja i dodati toliko krede da se ravnjačem ravnomerno može naneti na zid. Ova smeša daće sloj koji se dosta brzo suši i koji nije podložan pukotinama.
Izolacioni materijali
Asfaltni papir je makulatura ili nešto deblja hartija koja je natopljena rastvorom asfalta. Prodaje se u rolnama širine 1,0 m. Prilikom upotrebe impregnirana i sjajnija strana postavlja se prema zidu, zateže i pričvršćuje ekserima.
Lepila
Pored već spomenutih lepila naše proizvodnje - Tapetola i Tapa koriste se još celulozna tutkala (glutolin, metil-celuloza, karboksi-metil-celuloza i sl.). U vodi se lako mogu dispergirati, nisu podložna plesnivljenju, lako se obrađuju, a moć prijanjanja im je zadovoljavajuća. U nekim zemljama prodaju se u granulisanom obliku, tako da se dodavanjem propisne količine vode mogu dispergirati posle 2-3 minuta. Obično sadrže dodatke za sprečavanje stvaranja gljiva i plesni.
Lepilo od veštačkih smola. Obično se ova lepila mogu dobiti u trgovini u takvom obliku da se odmah mogu upotrebiti. Upotrebljavaju se za kvalitetnije plastične tapete. Sa ovim lepilima moguće je lepljenje tapeta i na takve podloge koje imaju manju moć upijanja (npr. mramor, veštački mramor).
