Lepkovi
Lepkovi se upotrebljavaju za čvrsto i trajno sjedinjavanje predmeta od istog ili različitog materijala. Da bi se sjedinjavanje ostvarilo, potrebno je da se lepak dobro primi na obe površine, da se za vreme sjedinjavanja lepak prerano ne stegne, i da nakon sušenja održi čvrstu vezu s predmetima, bili ovi kruti ili savitljivi. Može se, dakle, naslutiti da lepak koji je efikasan za jednu vrstu materijala, ne mora to da bude i za drugu vrstu. Problem je još kompleksniji kada treba slepiti materijale sa veomа različitim fizičkim svojstvima, kao metal i gumu ili gumu i staklo. Sem toga, važni su i uslovi u kojima će se nalaziti slepljeni predmeti. Ako je to na otvorenom, lepak mora da bude otporan na atmosferske uticaje. Ako će predmeti biti izloženi toploti, lepak mora da bude otporan na toplotu, i tako dalje.
U prvo vreme lepkovi su se dobijali isključivo prokuvavanjem kože i kostiju životinja, ili od soka nekih biljaka. Lepkovi ove vrste primenjuju se uglavnom za lepljenje poroznih materijala, kao papira, kartona, drveta i drugo. U poslednjim decenijama pod uticajem istraživanja vezanih za kosmičke projekte, usavršili su se novi, sintetski lepkovi koji zbog svoje veće praktičnosti polako zamenjuju tradicionalne lepkove. Neke vrste lepkova imaju tako dobre karakteristike adhezije i otpornosti, da se pomoću njih lako mogu spajati tvrdi i kompaktni materijali kao što su metal, tako da se ponekad koriste i kao alternativa zavarivanju. Proizvođači daju ovim Iepkovima razna imena iz kojih se može nazreti njihova specifična upotreba. U slučaju sumnje, prilikom izbora najbolje je da upitamo prodavca i da mu tačno objasnimo koje predmete želimo da zalepimo. U kući valja da držimo nekoliko različitih vrsta Iepkova i da asortiman eventualno proširimo kasnije na bazi iskustva. Bolje je dobro poznavati primenu pet–šest lepkova nego na osnovu nekih opštih uputstava kupovati jedan lepak za drugim. Jedna preciznija analiza lepkova koji se mogu naći u prodaji prevazilazila bi okvire ovog teksta. Zato ćemo se zadržati samo na kraćem osvrtu o kriterijima izbora, raspoznavanja, i pre svega na upotrebi i primeni lepkova.
Slabi lepkovi
U prvu grupu se svrstavaju slabi lepkovi, skoro uvek biljnog porekla, koji su podesni za neke upijajuće materijale, ali koji su preslabi za čvrste veze. Za lepljenje hartije i kartona sasvim su dobri uobičajeni beli lepkovi koje možemo nabaviti u bilo kojoj knjižari. Isto važi i za tečne Iepkove kao što su gumarabika i drugi. Riblji lepak, već pripremljen u tubama, koji zovemo riblja klija, takođe je prikladan za lepljenje hartije, kartona, kože, tkanine i drveta, dakle uvek kada se ne traži neka posebna čvrsta veza. Stvrdava se relativno sporo, a lako se skida vodom.
U ovu grupu adheziva treba uključiti i one koji se obično nazivaju univerzalnim Iepkovima. Proizvedeni su od sintetskih smola na bazi celuloze, rastvaranih u rastvaračima koji brže isparavaju. Mogu se prepoznati po specifičnom mirisu sličnom onom lakova za nokte. Brzo se stvrdnjavaju, otporni su na vodu, na najčešće hemikalije i na starenje. lpak, imaju slabu mehaničku otpornost što isključuje lepljenje nameštaja ili opreme i uređaja koji se svakodnevno koriste. Najbolje držaпје postiže se nanošenjem dvostrukog sloja, na obe površine. Takođe, na bazi celuloze pravi se i lepak za zidne tapete. Radi se o supstanciji u prahu koju neposredno pre upotrebe rastapamo u hladnoj vodi. Mešavina je više ili manje žitka, što zavisi od vrste tapeta. S dodatkom gipsa u prahu ista se sredstva koriste i za spravljanje kita za zid.
Stolarski lepkovi
Kod stolarskih radova upotrebljavaju se pretežno tri vrste Iepkova: lepak na bazi kazeina (jedna belančevina u mleku), »jaki Iepak« - tutkalo - i polivinilni lepkovi. Kazeinski lepak ima tu prednost da je jeftin i da stvara čvrstu vezu, iako je neotporan na vodu. Obično se prodaje u prahu koji se čuva u dobro začepljenlm sudovima, da ne bi prodirala vlaga ili voda. Pripremamo ga tako što sadržaj ubacimo u plastičnu kofu, i dodajući pomalo vode, smešu mešamo »litar i po na jedan kilogram lepka«. Pošto smešu ostavimo da miruje petnaestak minuta, dodamo još isto toliko vode. Ukoliko je količina upotrebljene vode manja lepak na bazi kazeina može da posluži za lepljenje kože, linoleuma, mermera, i metalnih ploča na drvo. Jednom pripremljenu smešu moramo upotrebltl u roku od nekoliko sati jer otvrdnjava dosta brzo. Jak lepak, tutkalo dobija se od životinjskih ostataka i prodaje se u žućkastim pločicama ili perlama koje se lakše rastvaraju. Pre sintetskih lepkova, bio je klasični stolarski lepak. Danas se ređe upotrebljava zbog neprijatnog mirisa i dugog pripremanja, najčešće jedino prilikom posebnih radova kao što je restauracija starog nameštaja. Pripremamo ga tako što pločice ili perle pustimo da nabubre u mlakoj vodi (jedan kilogram lepka u dva do tri kilograma vode) tokom jednog dana i potom ga ostavimo da se dalje rastvara zagrevajući ga u nekoj posudi potopljenoj u toplu vodu. Za sve ovo vreme, smešu mešamo komadom drveta, uklanjajući s površine penu koja se stvara. Ako je smeša previše gusta, dodaćemo joj još vruće vode. Kad se rashladi, ovaj lepak otvrdnjava ali se može ponovo upotrebiti zagrejavanjem ili dodavanjem vode.
Polivinilni lepkovi imaju prednost da mogu ostati mesecima spremni za upotrebu u pakovanjima u kojima se isporučuju. Radi se o disperzivnim supstancama čiji su osnovni sastojci sitne četkice polivinilnih kiselina rastvorenih u vodi i s dodacima smola različitih vrsta. Lepak počinje da hvata kada se, zbog isparavanja vode, čestice spajaju stvarajući jedan film. Kompletno sušenje zahteva oko 24 časa. Lepkovi ove vrste prodaju se pod različitim komercijalnim nazivima i prikladni su za lepljenje drveta s drvetom, plastičnih tabli, filca, i gume s drvetom. Kod njih se obično prisutnost polivinilnih smola označava na pakovanju, dok se ostali sastojci izostavljaju, kao fabrička tajna.
Stolarski lepkovi koje smo do sada pominjali prikladni su samo u zatvorenom prostoru jer atmosferski uticaji i sunce slabe držanje ovih lepkova. Za lepljenje predmeta koji će stajati na otvorenom, u vlažnom prostoru ili pak u vodi, moramo upotrebiti lepkove kod kojih je slepljivanje posledica hemijske reakcije i koji su otporni na vodu, na ugljovodonike i na druge rastvarače. Lepkovi na bazi urea–formaldehida (dvokomponentni lepkovi koji se isporučuju u pastama ili u prahu) ili fenoI-formaldehida otvrdnjavaju zagrevanjem i praktično se upotrebljavaju samo u fabričkoj proizvodnji. Lepkovi na bazi rezorcin-formaldehida očvršćavaju i na hladnom, dodatkom jednog katalizatora i imaju dobru mehaničku otpornost i pri lepljenju predmeta znatnih debljina. Pre svega se preporučuju za lepljenje predmeta izrađenih od plastike i gume.
Sintetski lepkovi na rastvaranje
Među sintetskim lepkovima na rastvaranje sa višestrukom namenom najpoznatiji su takozvani kontaktni ili »trenutni« (instant) lepkovi. Tako se nazivaju jer čvrsto hvataju odmah posle spajanja dvaju predmeta te su nemoguće naknadne ispravke u роložaju slepljenih predmeta. Radi se dakle, o proizvodima sa jakim adhezivnim sposobnostima za veliki broj materijala uključujući tu i neke sintetičke materijale i metale. Lepak nanosimo lopaticom na obe površinе koje potom spajamo i dobro pritiskamo jednu na drugu, ali tek pošto za kratko vreme dopustimo da ispari određena količina rastvarača. Роgodni su za lepljenje na drvo ili malter obloga većih površina. Efikasni su i na umereno vlažnim podlogama, ali slabije deluju pri niskim temperaturama. Zbog toga, njima treba da Iepimo u umerenim temperaturama (minimalno 15°C). Kad se jednom završi proces očvršćavanja slepljeni materijal je u stanju da izdrži temperature i više od 100 i 150°C.
Epoksidni lepkovi
Najjači spojevi dobijaju se dvokomponentnim epoksidnim Iepkovima. U prodavnicama ih možemo naći pod raznim imenima, koja po pravilu podsećaju na hemijski sastav »epoksidni«, »epoxy«. Obično se pakuju u dve tube, jedna sa smolom i druga sa učvršćivačem i prodaju se u više verzija: kao prozirni, beli, boje čelika i tako dalje. Pre upotrebe dve komponente moramo da izmešamo i tako dobijenu smešu premažemo u tankom sloju preko obe površine (ako je moguće malo hrapave) i pustimo pre sjedinjavanja da lepak malo odstoji. Prvo očvršćivanje se završi u roku od dva do šest časova otprilike, a drugo već prema vrsti lepka. Za finalno, završno očvršćivanje potrebno je od 8 do 24 časa. Za ovo vreme površine držimo čvrsto spojene ali ne preterano. Hemijski proces koji izaziva očvršćivanje ne može da počne na temperaturama ispod 15°C, ali može da se ubrza blagim zagrevanjem. Jednom očvrsnut, lepak postaje otporan na dugotrajnu vlagu, na rastvarače, kiseline i na dosta visoke temperature. Epoksidni lepkovi su efikasni ne samo na drvetu, već i na velikom broju materijala čak veoma tvrdih, kao što su kamen, mermer, keramika, staklo, metali i termorezistentna plastika i drugi.
Ovi lepkovi dobijaju posebne karakteristike kada im se dodaju razne druge sintetske smole. Tako, epoksid–fenolni lepak postaje otporan na temperature do 250°C; epoksid–silikonski lepkovi imaju manju mehaničku otpornost, ali izdržavaju temperature i od 300 ili 350 stepeni celzijusovih. Epoksid - poliamidni Iepkovi daju najčvršću vezu ali manje otpornu kod sjedinjavanja tvrdih materijala nego kod sjedinjavanja savitljivih materijala.
Ako se površine za lepljenje na odgovarajući način pripreme dobijaju se zadivljujući rezultati: u mnogim slučajevima ovaj lepak može da zameni zavarivanje. Ne zaboravite da su u aeronautičkim konstrukcijama tri četvrtine delova čak i ako su deo nosećih struktura, spojeni pomoću Iepkova, od kojih najveći deo čine baš epoksidni lepkovi.
Cijano-akrilični lepkovi
Cijano-akrilični lepkovi su svakako najprikladniji za precizne radove, za sitne opravke na svim metalima, na staklu, na gumi i na skoro svim vrstamа plastike (izuzetak čine polietilen i određene atilične smole). Kada se radi o Iepljenju materijala ove vrste, cijano–akrilični lepak ima izuzetnu lepljivost i efikasan je u minimalnim količinama: jedna kap je dovoljna za površinu od 6 kvadratnih centimetara. Zbog toga se i prodaje u malim pakovanjima, ali je cena relativno visoka. Inače, ako se čuva na sobnoj temperaturi lepak traje skoro godinu dana. Ako ga ostavljamo na svežem vazduhu trajnost praktično nema granica. Zbog svojih osobina cijano-akrilični lepkovi se upotrebljavaju za lepljenje dragocenosti u zlatarstvu i to sa izvanrednim rezultatima. Savršena prozirnost i indeks refrakcije (prelamanja), koji je jednak staklu, čine ga nezamenljivim lepkom za vraćanje u prvobitno stanje predmeta od razbijenog kristala. Još jedna prednost koju ima, kada se radi о intervencijama na malim površinama, sastoji se u brzini lepljenja, koje je skoro trenutno: pomoću ovog lepka mogu se obaviti i nekoliko lepljenja, odmah, jedno za drugim na istom predmetu.
Specijalni lepkovi
Postoji na kraju čitava jedna serija specijalnih proizvoda koji su namenjeni rešavanju posebnih problema lepljenja. Među ovima podsećamo na rastvore gume u organskim rastvaračima, jednostavnim rastvorima ili sa dodacima sintetskih smola, koji služe za lepljenje delova od gume, plastike ili savitljive plastike (polietilena, najlona, teflona i drugih). U verziji kompaktnih lepkova, očvršćavaju brzo i upotrebljavaju se za opravku unutrašnjih guma pošto su otporni na savijanje i na vodu.Lepkovi ove vrste pogodni su i za lepljenje akriličnih materijala (pleksiglas), kao alternativa rastvorima od akrilične smole.
Jedan drugi proizvod omogućava nam da izvršimo opravke na filcu, vunenim tkaninama, konoplji i pamuku. Tako je moguće da bez šivenja spojimo porube ili da na istrošene zone tkanine prilepimo druge kao ojačanje. Ovakve opravke čak su otporne na pranje i na peglanje. Čak i za fiksiranje polistirola na drvetu, kartonu, metalnih folija ili keramike postoji specijalan lepak. Таkođe postoji lepak za lepljenje listova PVC–a (polivinilhlorida). Za spajanje stakala koristi se silikonski lepak koji je dosta elastičan i sposoban je da izdrži znatan pritisak: upotrebljava se, na primer, kod konstrukcija akvarijuma. Kad želimo da realizujemo jedan privremeni sloj može nam poslužiti i lepak na bazi gume, koga karakteriše vreme sušenja koje je dosta dugo. Pošto omogućava da se delovi odvoje više puta da bi se doterao njihov međusobni položaj, upotrebljava se dosta često u izdavačkim i novinskim tehničkim redakcijama. Za učvršćivanje predmeta male težine na vertikalne zidove može se upotrebiti i takozvani »lepak u traci«. Radi se o lepljivoj vrpci određene debljine, čiji izgled podseća na katran, koja može da se zalepi na različite podloge. Preko trake se snažno pritisne predmet koji želimo da učvrstimo i koji tu ostaje čvrsto prilepljen. U specijalizovanim radnjama može se naći u prodaji i specijalan tečni proizvod koji služi za bolje prianjanje transmisionih kaiševa od gume ili kože. Može da koristi kod automobila ili kod nekih električnih aparata za domaćinstvo.
Kitovi
Kitovi su adhezivne supstance različite gustine, koje upotrebljavamo za popunjavanje i poravnavanje rupa ili pukotina i koji se čvrsto vezuju za materijal na kome su naneseni. U pojedinim slučajevima mogu se primeniti i za popunjavanje spojeva između različitih materijala i tako da doprinesu boljem držanju spoja.
Uopšteno govoreći, može se reći da se najčešći kitovi dobijaju od pravih adheziva kad im se dodaju odgovarajuće inertne supstance i neki drugi aditivi. Ponekad, međutim, sam adheziv može da funkcioniše kao kit, ako ga upotrebimo u debljim slojevima. Zbog toga se glavna razmatranja, koja smo izneli u vezi sa adhezivima (lepkovima), odnose i na kitove i važe i za njih.
Tradicionalni kitovi, koji su se zanatski spravljali koristeći kao vezivo laneno ulje i jak stolarski lepak, i kao inertne supstance kaolinski prah, više se praktično ne upotrebljavaju. Ako želimo da izkitujemo rupe, pukotine i ogrebotine na drvetu, možemo upotrebiti specijalnu pastu za drvo sačinjenu od najfinije piljevine raspršene u akriličnom vezivu. Nanosimo je direktno iz tube i ona odlično zamenjuje tradicionalne proizvode zbog svojeg boljeg prianjanja i apsolutne postojanosti (nepromenIjivosti). Kad jednom očvrsne, dobija fizičke osobine slične drvetu i može se obrađivati na isti način kao i drvo. Ponekad, u pakovanjima ove paste možemo naći i voštane olovke kojima estetski poboljšavamo opravku, imitirajući pruge, vlakna drveta.
I pukotine na metalu možemo zakrpiti, »zavariti« na hladno, pomoću odgovarajućih proizvoda. Za opravku pukotina i rupa na električnim aparatima za domaćinstvo, na radijatorima, cevima i olucima, dobri su kitovi na bazi akriličnih smola i čeIičnog i aluminijumskog praha. Kad se zahteva posebna čvrstoća i veća otpornost na toplotu, bolje je da upotrebimo tečne proizvode ili proizvode u pasti na bazi epoksidnih smola. Kada kit otvrdne, opravljeno mesto možemo brusiti, bušiti, možemo urezivati navoje itd. Sem toga, opravljeno mesto je i nepropusno za vodu, otporno na rđu i najčešće hemijske agense.
Za kitovanje mermera, cementa, keramike ili topIootporne plastike, najbolji su epoksidni dvokomponentni kitovi. U ovim slučajevima kit postiže takvu otpornost na udarce, da čak prevazilazi otpornost samog materijala koji je premazan adhezivnom masom. Tako. na primer, dve puknute ploče, spojene epoksidnim proizvodom, kasnije, ako je potrebno, mogu da se razbiju u bilo kojoj drugoj tački osim duž prethodnog preloma.
Glazirane površine sanitarne keramike, keramičkih pločica ili električnih aparata za domaćinstvo koje su nekim slučajem izgrebane ili napukIe, možemo lako premazati »belim emajlom« - tečnim belim premazom - u minimalnim količinama. То је proizvod koji zahvaljujući svojim hemijskim osobinama savršeno prianja na glatke i tvrde površine, ostaje nepromenljiv na uticaje vode i toplote, i ne žuti.
Za opravku gumenih predmeta i površina, postoje sintetske gume u tubama, crne boje i u obliku paste. Nanose se na očišćene i odmašćene površine, koje se prethodno ohrapave brusnim papirom. Nakon otvrdnjavanja, pasta zadržava savitljivost. Pošto se prima na površine predmeta bilo kojih oblika, ponekad se koristi i za izolaciono oblaganje ručki i drški alata i posuđa.
Za primene kod kojih se traži određen elasticitet, kao, na primer, kod popunjavanja pukotina između ugrađenih predmeta u zidu i samog zida, ili spojeva cevi, treba da pribegnemo upotrebi silikonskih kitova. To su proizvodi u obliku paste koji usled delovanja vazduha brzo poprimaju i trajno zadržavaju gustinu gume. Pakovanja za upotrebu u domaćinstvima omogućavaju da se proizvod Iako nanosi u neprekidnoj liniji željene debljine.
Rastvarači
Pod terminom rastvarača podrazumevamo supstance koje mogu da rastvaraju druge. Hemijska industrija je ovom polju svojih istraživanja posvetila veliku pažnju. Teorijski, može se reći da svaka supstanca ili hemijski sastav ima svoj rastvarač koji može da bude, da počnemo od jednog ekstrema ka drugom, voda ili pak najkomplikovanija mešavina prirodnih iIi sintetskih proizvoda. Za nas je važno da znamo da odaberemo odgovarajuće rastvarače za supstance koje najčešće koristimo: razređivač za sve vrste boja, sredstva za skidanje lakova, omekšivače za sve vrste lepkova, itd.
Za najčešće upotrebe, kao za odmašćivanje i čišćenje, treba da u kući držimo nekoliko višenamenskih rastvarača koji nemaju ograničeno trajanje. Veoma zapaljiv i otrovan etilalkohol, koji možemo nabaviti čist (bezbojan) ili denaturisan (crvenkaste boje) rastvara masti, veliki broj prirodnih i sintetskih lepkova i pojedine lakove.
Benzin, bezbojan i otrovan rastvarač, upotrebljavaćemo oprezno i držaćemo ga na provetravanom mestu, daleko od bilo kakvog izvora toplote, jer je zapaljiva ne samo tečnost, već i njena isparenja. Benzin je odličan rastvarač za mrlje od boje, katrana, nafte. Rastvara, takođe, sve adhezive na bazi gume.
Trielin je komercijalno ime trihloroetilena - otrovne hemijske supstance koju koristimo za rastvaranje masti i ulja i koja može da zameni benzin kod čišćenja mrlja. Kao i svi hloridni rastvarači, aktivan je na gumu i njene derivate.
Amonijak je otrovna i korozivna tečnost, jakog mirisa. Prodaje se manje ili više koncentrisan: najjače koncentracije rastvaraju Iakove. Izvrsno je sredstvo za čišćenje, jer pretvara masti u sapunicu te odlično odmašćuje najrazličitije materijale.
Terpentin je takođe veoma zapaljiva tečnost koju moramo da držimo u dobro začepljenoj boci ili Iimenoj kutiji, i u provetrenoj prostoriji. Upotrebljavamo ga pre svega za razređivanje lakova i supstanci na bazi voska ili gume i za uklanjanje mrlja od tih supstanci.
Aceton, zapaljiva i lako isparljiva tečnost, aktivna je na Iakove na bazi nitroceluloze i na sve celulozne proizvode, uključujući tu i Iepkove. Rastvara skoro sve termoplastične sintetske Iepkove.
Maziva
Nešto sredstava za podmazivanje uvek će nam dobro doći. Jedna bočica ili kantica za podmazivanje retkim uljem može da nam koristi u mnogim prilikama: za podmazivanje šivaće mašine, šarki koje škripe, poroznih bronzanih »samopodmazujućih« ležajeva kod nekih električnih aparata za domaćinstvo i slično. Ako izmešamo vodu sa uljem (sa oko 15% ulja), dobićemo najbolje sredstvo za rashlađivanje pri bušenju metala.
Vazelin je nezamenljiv za podmazivanje posle čišćenja slavina gasnih potrošača, a možemo ga nanositi u kući i na šarke, zatvarača, u brave i na zasovnice.
Jedna kutijica specijalne masti za kuglične ležajeve biće nam potrebna za podmazivanje ovih ležajeva u električnim motorima usisivača, crpnih pumpi itd.
Nešto obične masti može da nam koristi pri finom, ručnom oštrenju dleta i noževa rendeta na brusnom kamenu. Mešavinom ove masti i ulja uspećemo da klizne rešetke na vratima pomeramo bez napora i škripe. Samom mašću, pak, podmazaćemo i velike šarke na žaluzinama (škurama) koje se otvaraju prema spolja, spoljne kapije dvorišta, garaža, itd.
