GRAĐEVINSKO DRVO

NAJČEŠĆE UPOTREBLJAVANO DRVO

Za noseće gradevinske elemente upotrebljava se četinarsko drvo, a to su jela, smrča, bor i ariš .

Za stepenice, podove i slično naročito su podesni hrast i bukva.

RAZLIKOVANJE DRVETA

Struktura i boja drveta, rast stabla i grana, kora, list i iglice pretstavljaju obeležje vrste drveta.

Tehničar pravi razliku na osnovu građe drveta (srž, beljika, širina godova, udeo poznog drveta, stanje rânog drveta), čvrstoće drveta, obradljivosti, izgleda i rasta uopšte (dakle izmedu ostalog i u pogledu kvrgavosti), a takođe i na osnovu izdržljivosti drveta pod uslovima koji vladaju u svakom konkretnom slučaju.

Nekoliko primera neka ukažu na raznovrsnost svojstava drveta.

Jelovo i borovo drvo (četinarsko drvo) jako širokih godova sadrži srazmerno manje poznog drveta nego drvo sa užim godovima; ono je manje čvrsto, lakše se daje obrađivati.

Bukovo drvo (lišćarsko drvo) širokih godova ponajčešće  je znatno otpornije od drveta uskih godova. Pravovlaknasto i sa manlo kvrga drvo, tehnički je mnogo dragocenije nego krivo, jako kvrgavo itd...  Dobra borovina suprotstavlja se vremenskim uticajima duže no bukovina.

STRUKTURA DRVETA

Slika 1

U preseku stabala godovi se ponajčešće jasno raspoznaju. Svaki god nemačkog drveta po pravilu je izrastao u jednoj godini. 

Slika 1 prikazuje graničnu zonu dva goda borovine pri jakom uveličanju. God počinje širokim ćelijama tankih zidova koje pri običnom posmatranju izgledaju svetle (râno drvo), a završava se ćelijama koje izgledaju tamne pošto su uske i debelih zidova (pozno drvo). Prema sl. 1 može se bez daljeg očekivati da drvo pod inače istim uslovima sa povećanjem udela poznog drveta ima veću nosivost i da se teže obrađuje.

 

 

 

Slika 2

 

Slika 1 karakteristična je za četinarsko drvo. Kod lišćarskog drveta razlikuje se drvo sa prstenasto raspoređenim porama prema Slici 2 (jasenovina) i drvo sa razbacanim porama prema Slici 3 (bukovina), sa povećanjem udela širokih pora opada i nosivost. 

 

 

Slika 3

 

Slika 1 do 3, osim do sada pomenutih ćelija koje kao cevi leže uporedno osim stabla, prikazuju još i sržne zrake m, koji se iz jezgra stabla pružaju radijalno ka kori. Broj i debljina sržnih zrakova uiču na otpornost drveta poprečno na osu stabla. 

 

Širina godova je u svakom stablu, a još više u raznim stalima, veoma različita. Prema statičkim podacima, kod borovine koja ima naročito veliku težinu, širina godova iznosi oko 1 do 2mm. 

 

Međutim, nije umesto borovinu sa užim i širim godovima označavati kao manje vrednu, jer je čvrstoća uglavnom manja samo u slučajevima vrlo uzanih i vanredno širokih godova. Uostalom čvrstoa se usled širine godova često samo malo menja.