Dobar vlasnik porodične kuće dolaskom proleća temeljno pregleda svoju kuću. Prvo obiđe zgradu i prekontroliše da li pored trotoara i donjih delova zidova ima udubljenja i izbočenja koja ukazuju na povećano strujanje vode usled oštećenja kanalizacije i oluka.
Pored popravke tih udubljenja i izbočina treba popraviti i oštećenu kanalizaciju i oluke, jer će voda iskopati daljna udubljenja (sl. 1, 1. deo). Takođe treba pregledati fasadu. Ako se primete oštećenje i nabubrenje, potrebno je izvršiti popravku. O tome smo već pisali ovde. Razna curenja ukazuju na oštećenja krova, oluka I limarije što treba pronaći i popraviti (sl. 1,3,4 i 5. deo).
Otpadanje maltera i razne druge mrlje u podrumu, ukazuju, s jedne strane, na oštećenja vodovodne mreže ili kanalizacije, a sa druge strane, moguće je da je voda prodrla kroz prozor podruma. Problemi koji se jasno mogu uočiti i koji redovno nastaju zbog loše sređenog nivoa okolnog terena, mogu se rešiti nakon povlačenja vode (sl. 1,6. deo).
Kod oluka treba prekontrolisati da nisu napunjeni muljem od zimskih padavinai lišća. Takođe, treba prekontrolisati i odvodne cevi. Na krovu prvenstveno treba popraviti oštećenja pokrivača. Deo tih oštećenja može se rešiti podešavanjem crepova iznutra, jer se iznutra lako može uočiti na kom mestu prodire najviše svetlosti. Tu gde prolazi sunčeva svetlost, velika je verovatnoća da prolazi I kiša (voda). Takođe treba preko izlaznih otvora na krov prekontrolisati stanje dimnjaka i limarije. Naročitu pažnju obratiti na dimnjak - da li ima na njemu pukotina, deformacija i otpadanja cigli (sl. 1, 2. deo). Ovakva oštećenja odmah treba popraviti cementnim malterom, radi sprečavanja eventualnog požara. Popravku maltera i izolacije može izvršiti lice koje nije stručnjak, ali popravku nosećih delova zgrada može da izvrši samo stručnjak. Na zgradama - isto kao i na ljudskom telu, krilima aviona, ili u korenu drveća, postoje važni, noseći delovi, kao i manje važni, vezni elementi. Oštećenjem kičme, glavnog nosača krila, ili istezanjem opterećenog
korena slegnutog drveta, može ceo mehanizam da se sruši, da se svali, da se stropošta. Glavni noseći delovi zgrade su glavni zidovi na koje se oslanjaju krov ili gornji spratovi, veznice iznad vrata i prozora, kao i noseće grede krovne konstrukcije. Danas često možemo videti da se i kod novih zgrada prvo izgradi noseći armirano-betonski kostur i samo se naknadno postavljaju zidovi, vrata, prozori i ostali sklopovi.
Šta prouzrokuje greške?
Položaj, razmeštaj, dimenzionisanje kao i način ugrađivanja nosećih konstrukcija određuju građevinci na osnov pravila nauke o čvrstoći, kao i na osnovu temeljitih proračuna. Kod pravilno projektovanih i propisno izvedenih zgrada, ovi elementi ne mogu se pokvariti, jer bi njihovo oštećenje dovelo do rušenja čitave zgrade, ili do vrlo teških oštećenja. Međutim, danas se još dosta porodičnih zgrada, a naročito mnogo vikendica gradi nestručno. Rezultat toga je da kasnije, baš kod noseće konstrukcije, dolazi do oštećenja. Razlozi tome mogu biti sledeći:
- Temelji zgrade nisu izvedeni pravilno i usled težine zgrade popušta teren i noseći zidovi se sležu.
- Prilikom gradnje nisu korišćeni materijali odgovarajuće čvrstoće ili su materijali nestručno ugrađeni.
- Pojedini elementi nisu na odgovarajući način dimenzionisani, npr. grede iznad prozora, ili nisu ugrađeni elementi propisanih kvaliteta i dimenzija.
- Ugrađeni elementi su propisanog kvaliteta i odgovarajuće čvrstoće I dimenzija, ali je broj ugrađenih elemenata nedovoljan. Npr. noseće grede krova postavljene su na veće udaljenosti od dozvoljenih.
- Pojedini elementi, zbog prekomerne težnje za sigurnošću, dimenzionisani su sa velikom sopstvenom težinom, npr. na tanke zidove od cigle postavljen je težak betonski krov.
- Čvrstoća nosećih konstrukcija, zbog raznih uticaja tokom vremena, opasno se smanjila. Npr. pojavila se korozija. na elementima armiranog betona ili čeličnih greda. Trulenje drvenih greda ili smrzavanje opeke.
Naravno, ovi uticaji i greške mogu se pojaviti i istovremeno.
Najvažniji zadatak
Greške i oštećenja nosećih konstrukcija obično uočavamo onda kada se već pojave izvesni znaci tih oštećenja: pod je slegnut, zid je napuknut ili naginje, pojavi se ulegnuće na gredi i krovu, prozor je zaglavljen, otpada rđa sa čeličnog nosača itd. Često nas razna pucanja u gredama i nosačima ili potresi podova ili zidova upozoravaju na pojave grešaka.
Ako smo otkrili grešku, treba tražiti savet statičara - inženjera koji će odgovorno pronaći uzrok oštećenja I dati nam savet o potrebnim privremenim merama (podupiranju i sl.) kao i o konačnom rešenju. Ako samo sumnjamo da je nastala greška, znači nismo uvereni, treba da nalepimo
zategnute trake papira na pukotine ili ulegnuća. Papirna traka će se odmah prekinuti ako postoji i daljnje pokretanje pukotina ili ulegnuća i na taj način će nas upozoriti na opasnost. U međuvremenu treba pozvati stručnjaka.
Nestručna i neovlašćena intervencija je strogo zabranjena i opasna po život! Nestručno podupiranje ili bilo kakva nestručna intervencija može da dovede do delimičnog ili potpunog rušenja objekta.
Često, cilj neke intervencije nije to da se postojeća greška otkloni, nego da se izvrši i rekonstrukcija, podizanje još jednog sprata, izgradnja mansarde na već postojeći objekat, rušenje ili izgradnja novog zida, proširenje vrata ili pregrada tavana itd. Svi ovi radovi mogu dovesti do preopterećenja, smanjenja nosivosti i do jednostranog opterećenja nosećih elemenata objekta. Zbog toga za svaku, pa i najmanju rekonstrukciju potrebna je odgovarajuća građevinska dozvola, a poslovi se mogu izvesti samo na osnovu odobrenog projekta sa ovlašćenim izvođačem. Prema tome, za ove radove ne možemo dati nikakve savete, nego, čak, upozoravamo da se ovakvi radovi ne smeju izvoditi bez stručnjaka.
Dobro je znati...
Svakako, dobro je znati kako se mogu privremeno otkloniti oštećenja nosećih elemenata. Glavni zidovi su po pravilu oni koji su upušteni u zemlju. Prema tome, spoljni zidovi zgrade, zbog napred navedenih razloga, mogu biti slegnuti, nagnuti i mogu se na njima uočiti pukotine (sl.2, 1. deo). Zidovi prizemnih zgrada koji su nagnuti napolje mogu se podupreti gredama. Da se greda ne bi pomicala napravi se “stopalo” za koje se pričvršćuje ili, ako se radi o drvenim gredama, onda se pričvršćivanje vrši tesarskim kopčama. Greda mora biti jaka i dosta debela i treba sa horizontalom da zaklapa ugao najmanje 20° a najviše 40°. lspod greda na zidu treba postaviti dasku da se opterećenje ravnomerno raspoređuje na zid (sl. 2, 4. deo).
Zidove koji su nagnuti napolje možemo ispraviti i na taj način što ćemo kroz izbušene otvore postaviti čelične zavrtnje sa odgovarajućim podmetačima. Ovim rešenjem, uz mogućnost podešavanja natezanja, mogu se sprečiti rušenja dvaju suprotno postavljenih zidova (sl. 2,5. deo).
Izmene na glavnim zidovima mogu se vršiti samo na osnovu odobrenih projekata. Oslabiti glavni zid npr. ucilju izrade plakara - strogo je zabranjeno. Takođe treba izbegavati preopterećenje stropova. Novi pregradni zidovi mogu se izgraditi samo tamo gde je strop dovoljno jak ili gde se u tom cilju strop posebno ojača (sl. 2, 3. deo).
Stropovi i njihovi nosači mogu se podupreti samo onda ako time ne preopterećujemo druge elemente. Neispravno je, npr. podupreti nosač stropa tako da se opterećenje prenosi na jednu tačku poda (sl. 2, 2. deo). Podupiranje krovne konstrukcije u slučaju deformacije njenih elemenata usled preopterećenja obično je otežano, jer strop tavana u opštem slučaju ne može da podnese dodatno opterećenje. Ovakvu grešku možemo otkloniti jedino smanjenjem opterećenja krovne konstrukcije. Ako je krov preopterećen na sredini između vrha i zidnog venca, možemo problem rešiti tako da poskidamo crepove i smestimo ih u blizini zidnog venca, a otvor privremeno pokrijemo ceradom ili pokrivačem od PVC-a (sl. 2, 6.›deo). Ali još jednom da ponovimo naš savet: ako primećujete oštećenja na nosećim elementima, odmah treba zatražiti savet stručnjaka.
