Blog

zavrtnji

Upotreba zavrtnja

Kako zavrtati u drvo
 
Veoma često smo u prilici da moramo da uvrćemo odgovarajuće zavrtnje u drvo (mesingane ili od mekšeg čelika). Da bismo dobili najbolje rezultate, potrebno je samo da poštujemo neka osnovna pravila. Zavrtanj se, pre svega, nikada ne sme ni dodirnuti čekićem. Najgori je običaj, posebno ako radimo na mekom drvetu, da čekićem zabijemo zavrtanj skoro do kraja i završimo posao odvijačem. Čineći tako, uništavamo navoj zavrtnja i vlakna drveta se loše postavljaju, tako da ne mogu da drže zavrtanj koji želimo da učvrstimo.
 
Pravilan način je da prvo šilom (sa konusnim vrhom) načinimo početni otvor, tako da zavrtanj može da prodre u dubinu približno jednu trećinu svoje dužine. Potom nastavljamo odvijačem. Greška je početi odmah sa zavrtanjem, tako da on sam sebi pravi put, tj. da zavrtanj sam pravi svoje ležište. Ako je drvo tvrdo, роstoji opasnost da u jednom trenutku zavrtanj neće više da prodire, čak iako insistiramo velikim odvijačem.. Postoji i opasnost, posebno kod zavrtnja od mesinga ili čelika malih i srednjih dimenzija, da zavrtanj pukпе. lzvaditi potom polomljeni deo suviše је velik posao. Takođe, pravilno je započeti rupu ručnom igličastom burgijom do dubine koja odgovara polovini dužine zavrtnja, i prečnika, takođe, koji odgovara polovini prečnika zavrtnja. Obaviti ovo pomoću šila bolje je jer ne samo da je brže, već i zato što se tako ne odstranjuje strugotina (što biva ako radimo igličastom burgijom) već se vlakna potiskuju u rupu i lakše se učvršćuje zavrtanj.
 
Jednostavan način da se smanji napor pri zavrtanju je da navoje zavrtnja lako premažemo sapunom naizgled banalna sitnica, ali veoma korisna, posebno kod mesinganih zavrtnja koji su mekši od čeličnih. Prisutnost sapuna uveliko smanjuje trenje između tela zavrtnja i zidova rupe, tako da se napor svede na to da se navoji urežu u drvo, a pritiskivanje postaje skoro nepotrebno.
 
Zavrtnji koji više ne drže
 
Često se dešava da se zavrtanj za drvo izvuče iz svog sedišta, a kada pokušamo ponovo da ga uvrtimo, okreće se u mestu. To znači da se Iežište navoja proširilo ili izmrvilo. Klasičan način, da u rupu ubacimo nekoliko šibica ili čačkalica, samo je privremeno rešenje, koje će kratko vreme držati čvrsto zavrtanj. Da bismo solidno obavili ovaj posao, postoji više načina.
 
Najjednostavniji način je da načinimo smešu od lepka, prozorskog kita i piljevine od tvrđeg drveta, i da je utisnemo, koliko je god moguće u sedište pomoću šibica, čačkalica ili neke tanje žice. Potom ćemo uvrteti zavrtanj (ali ne pritiskajući) do kraja, i nekako obezbediti da zavrtanj ne radi nekoliko dana, dok smeša ne očvrsne. Tako smo omogućili navojima zavrtnja da se ponovo urežu u dosta čvrst materijal, iako ne tako čvrst kao prethodan.
 
Ako ne uspemo na ovaj način, ili ako je zavrtanj bio uvrnut u ploču od iverice - materijal koji uvek slabo drži zavrtnje – valja da upotrebimo umetak (tipl). Rupu ćemo proširiti ako je moguće, do 5-6 mm u prečniku, i utisnuti čep od tvrdog drveta, debelo premazan lepkom. Kad se lepak osuši, u čepu ćemo načiniti početnu rupu i uvrteti zavrtanj.
 
Kad je u pitanju iverica, a spoj zavrtnjem treba da izdrži veći teret, drveni umetak malog prečnika neće biti dovoljan. Biće potrebno da izdubimo sedište za umetak u obliku paralelopipeda, a čiju ćemo veličinu odrediti već prema predmetu u koji ga postavljamo. Postupićemo na isti način kao i kod drvenog čepa.
 
Ne dešava se retko da je neka šarka učvršćena serijom zavrtnja direktno u ivericu. U tom slučaju, možemo iseći komadić šarke i postaviti je tako da svi zavrtnji uđu u nova sedišta, nove rupe. U pojedinim slučajevima, na kraju, možemo pribeći i najjednostavnijem od načina: ako se zavrtanj izvukao i više ne drži možemo u isto sedište uvrteti zavrtanj većeg prečnika i čak malo duži. Ipak, struktura predmeta nam to uvek ne dozvoljava.
 
Upotreba cilindričnih zavrtnja
 
Ova vrsta zavrtnja najčešće ima šestougaonu glavu, ali, posebno kod manjih i srednje velikih, ona može da bude i cilindrična, s urezima za običan ili krstasti odvijač, ili sa otiskom za inbus ključeve. Telo može da bude sa delimično ili potpuno urezanim navojima. Ako spajamo zavrtnjima dva predmeta s prolaznim rupama, bez navoja, upotrebićemo na drugom kraju navrtke koje, takođe, mogu da budu najrazličitijih oblika: okrugle s urezom, šestougaопе, četvrtaste, leptiraste, itd.
 
Kod pravljenja nameštaja, zavrtnji se upotrebljavaju za spajanje delova komponibilnog nameštaja. U tom slučaju, često ćemo videti zavrtanj i navrtku posebnih oblika (glava i navrtka jako prošireni, četvrtasta navrtka koja se drži u sedištu istog oblika, cilindrična glava s prolaznim rupama i koju stežemo metalnom šiljastom šipkom). Kod ovakvih elemenata nema nekih posebnih napomena. Važno je jedino da budu čitavi, posebno navoji koji se lako oštećuju. Za odvrtanje ili pritezanje, često moramo da upotrebimo dva ista alata (ključa, odvijača) – za glavu i navrtku. Sem toga, valja da pritežemo do kraja, ali ne prejako, jer posebno kod manjih zavrtnja (od 3-5 mm u prečniku), lako možemo da oštetimo navoje ili se može dogoditi da nam pukne samo telo zavrtnja.
 
Upotreba samourezujućih zavrtnja
 
Samourezujući zavrtnji nalaze sve širu primenu; na primer, kod električnih aparata za domaćinstvo, kod automobila itd. Često se dešava da treba da ih odvrnemo da bismo skinuli neku oblogu ili oplatu i doprli do prostora iza obloge, ili se usled vibracija sami odvrnu. Samourezujući zavrtanj sličan je zavrtnjima za drvo, 's tim što ima i cilindrično, a ne samo konusno telo. Postavlja se u rupu u limu čiji je prečnik nešto manji od prečnika zavrtnja. Prilikom uvrtanja, samourezujući zavrtanj širi rupu i može dosta čvrsto da se stegne. Koriste se, svakako, gde god odvrtanje usled vibracija ne može da izazove neku veću štetu.
 
Kada se jednom odvrne iz ležišta, bilo slučajno bilo namerno, teško ćemo ga moći jače pritegnuti, jer je rupa već proširena. Stoga, valja da upotrebimo zavrtanj nešto većeg prečnika, ili da pribegnemo jednom efikasnom sredstvu: da premažemo zavrtanj epoksidnim lepkom koji će ga učvrstiti, a s druge strane, neće onemogućiti ponovno odvrtanje. Drugi način je da, ukoliko možemo da priđemo s druge strane, upotrebimo metalnu, presavijenu pločicu s rupom, koja deluje slično navrtki, dakle sprečava da se zavrtanj, jednom dobro stegnut, dalje odvrće i olabavljuje.
 
Upotreba podloški
 
Dok mehaničari i konstruktori nameštaja sasvim precizno znaju karakteristike i ulogu podloški, i sve njihove oblike i veličine, dotle ih samouki majstori u kući najčešće ignonšu.
 
U svom najjednostavnijem obliku, podloška je okrugla s rupom u centru, i mnogo manje debljine u odnosu na prečnik. U elektrotehnici, na primer, najčešće se koriste male podloške, debljine dva ili tri deseta dela mllimetra, i spoljneg prečnika od oko 4 mm. U mašinstvu, debljine se kreću od 0,5 do 1,5 mm, a spoljni prečnici od 7-8 mm do 2 ili 3 сm, a i više.
 
Svrha podloški, koje se postavljaju ispod glave zavrtnja, i između navrtke i predmeta koji navrtka steže, jeste da proširi zonu pritiska koju vrše navrtka i glava zavrtnja. Takođe, podloške sprečavaju urezivanje navrtki i zavrtnjeva u predmet koji stežu, i olakšavaju stezanje.
 
Kod nameštaja. a i pri upotrebi samourezujućih zavrtnja, od velike je važnosti da uvek postavimo pod glave zavrtnja odgovarajuće podloške. Tako ćemo izbeći neželjeno urezivanje zavrtnja u drvo, i proširujući zonu pritiska dobićemo čvršći i solidniji spoj. Elastične podloške, rascepljene ili nazubljene, kad ih postavimo pod glavu zavrtnja ili navrtke (ili oba), sprečavaju njihovo odvrtanje usled vibracija te tako predstavljaju važne elemente pri spajanju.
 
U pojedinim slučajevima moguće je elastične podloške upotrebiti sa samourezujućim zavrtnjima tako što ćemo ih postaviti na mestu na kome bismo stavili navrtku, kada bismo upotrebili cilindričan zavrtanj. U ovom slučaju, elastična podloška, u koju se samourezujući zavrtanj na silu uvrće, ima istu funkciju kao i navrtka, ali s ograničenim mogućnostima držanja.
 
Kod konstrukcije nameštaja, nazubljene podloške umetnute između dva komada koja treba da spojimo zavrtnjem i navrtkom, doprinose, urezujući se u drvo, da se stabilizuje međusobni položaj ta dva komada. Kod spoja ove vrste, nalaze se po redu: cilindrični zavrtanj, prvi komad od drveta, nazubljena podloška, drugi drveni komad, obična podloška i navrtka. Efikasnost ovakvog spoja je, međutim, manja od klasičnog spoja.
 
Kako pravilno odvrtati i zavrtati
 
Kad upotrebljavamo odvijač na zavrtnjima za drvo ili manjim cilindričnim zavrtnjima, valja da uvek koristimo odvijač čiji vrh ima dužinu i širinu koja odgovara širini i dužini ureza na glavi zavrtnja. Ako upotrebimo manji odvijač, može se desiti da ga deformišemo ili razbijemo i da ne uspemo da odvrnemo ili pritegnemo zavrtanj do kraja. Veći odvijač, u slučaju zavrtnja s cilindričnom glavom možemo upotrebiti ako je vrh tanak toliko da može da stane do dna ureza. Kod stolarskih radova, odvijače sa vrhom dužim od ureza možemo upotrebiti kod zavrtnja s poluokruglom glavom, ali ne i kod onog s upuštenom i Iećastom glavom. U stvari, ove zavrtnje bi mogli da uvrtimo samo dok urez na glavi viri iz sedišta, ali ne i do kraja, što je neophodno. Takođe, ne bismo uspeli ni da odvrnemo zavrtnje s ovim glavama, ukoliko su pritegnuti do kraja.
 
Kako sprečiti pucanje zavrtnja
 
Posebno kod zavrtnja za drvo od mesinga i zavrtnja malih prečnika, može nam se dogoditi da upotrebimo više snage kod pritezanja i da ovi puknu. To je čest slučaj kod zavrtanja za drvo kad zavrtanj uvrtimo do pola i dalje ne možemo da nastavimo, jer je rupa nedovoljno široka i duboka.
 
Ako kod uvrtanja osetimo intenzivan otpor, koji je svakim okretanjem odvijača veći, valja da izvučemo zavrtanj, dobro ga premažemo omekšanim sapunom i da pokušamo ponovo. Ako i posle ovog postupka osetimo isti preteran otpor, moraćemo da izvadimo zavrtanj, i da proširimo i produbimo rupu šilom, igličastom burgijom ili malom burgijom i bušiIicom.
 
Kod cilindričnih zavrtnja manjih prečnika, koje uvrćemo u slepu rupu, retko se dešava da ih pritegnemo toliko da pukne telo zavrtnja. To će паm se pre dogoditi sa zavrtnjima od mesinga (materijal koji podnosi mnogo manje od čelika), kad pritežemo glavu i navrtku, koristeći se sa dva ključa - jednim za glavu i jednim za navrtku. Ako stežemo ргеjako, telo može da pukne. Tu ne роstoje neki znaci koji bi nas upozorili da preterujemo. Jedino ćemo iskustvom steći osećaj da pritežemo zavrtnje dovoljno snažno, ali ne preterano.
 
Zapečeni zavrtnji
 
Kod spojeva većih predmeta (stubova ograda, gvozdenih kapija), često smo u situaciji da treba da odvrnemo zavrtnje koji su »zaribali« usled prodiranja rđe i u ležište i u samo telo zavrtnja. Ponekad je stvar još i iskomplikovana prisustvom stare boje. Pokušati u ovakvim slučajevima da odvrnemo zavrtanj snagom, znači skoro uvek pucanje tela. Ako je u pitanju zavrtanj pritegnut navrtkom, onda nam se isplati da telo pukne. Ako je telo pristupačno, možemo ga i preseći testericom. Tako ćemo zavrtanj lako izvući iz ležišta i moći ćemo ga zameniti novim. Međutim, ako treba da zavrtanj izvučemo iz rupe sa navojima, onda je stvar mnogo komplikovanija.
 
Ako је glava prekrivena starom bojom, valja kao prvo da je uklonimo Iopaticom, čeličnom četkom, kaustičnom sodom ili eventualno grejnom lampom nekog vodoinstalatera ili limara. Pošto smo očistili glavu do metala, pokušaćemo ponovo s odvrtanjem. Ako ne uspemo, onda treba da pokušamo s nekom od mnogobrojnih tečnosti za tu svrhu (»odvijač sprej«) i da pustimo da tečnost deluje neko vreme. S još nekoliko kapi petroleja ili ovih tečnosti, koje blago nagrizaju rđu, skoro uvek ćemo uspeti da odvrnemo zavrtanj.
 
Ako ni to ne pomaže, treba da pokušamo da snagom odlomimo glavu ili deo tela. Potom ćemo električnom bušilicom izbušiti rupu, mnogo manjeg prečnika nego što je telo zavrtnja, i sekačem i čekićem ćemo pokušati Iaganim udarcima da pokrenemo ostatak tela (postavljajući koso vrh sekača na ivicu površine tela zavrtnja i udarajući kratkim udarcima). Ako ni ovako ne uspemo da izvučemo zavrtanj, onda ćemo burgijom većeg prečnika proširiti rupu sve dok se telo ne raspadne, pazeći, naravno, da ne oštetimo navoje u rupi, ležištu zavrtnja.
 
Može nam se dogoditi i da glava zavrtnja odleti (jer smo pretegli zavrtanj, predmet se jako rastegao usled zagrevanja, dobro stegnut zavrtanj naglo smo preopteretili), a da telo koje nije zapeklo, ostane u ležištu. U tom slučaju, kao što smo malopre opisali, upotrebićemo uzak sekač i čekić. Rupu ćemo izbušiti jedino ako ne uspemo sa sekačem i čekićem, i tek u krajnjem slučaju moramo da razbijemo u komade celo telo, da bi sačuvali navoje u rupi.
 
Kako sprečiti zarezivanje navrtki i prstenastog okova
 
Opšte je pravilo da se na površinama navrtki, zavrtanja prstenastog okova, na kojima su predviđene površine za odvrtanje ključevima, nikad пе upotrebljavaju ključevi ili klešta sa nazubljenim čeljustima. Premа tome, valja da nabavimo seriju ključeva, fiksnih i koji mogu da se podešavaju, i da koristimo isključivo njih. Izuzetak može da bude ako je zavrtanj na nepristupačnom mestu za ključeve (što je izuzetno retko), ili je prevelik za ključeve sa glatkim čeljustima koje imamo. U ovim slučajevima možemo odvrtati ili pritezati a da ne urežemo i oštetimo materijal, ako između narubljenih čeljusti i prstenastog okova (najčešće delova koji pripadaju vodovodnoj instalaciji i načinjeni su od mesinga ili poniklovanog mesinga - dakle mekanog materijala) postavimo one pravougaone plastificirane sunđere za pranje posuđa. Ovi sunđeri su dovoljno tvrdi da zaštite materijal i ne klize.


 
 

Blog Kategorije