Svi čekići, teški ili laki, imaju dva osnovna dela: bat, s rupom u središtu i drušku koja se tu uglavljuje. Bat je najčešće od čelika, a drška od drveta. Drvo mora da bude veoma tvrdo i glatko, kako ne bi pucalo i stvaralo žuljeve na rukama. Da bismo izbegli opasnost od povreda, pre upotrebe treba proveriti da li je drška čvrsto uglavljena u bat. Kod kvalitetnijih alata, bat je pričvršćen za dršku pomoču klina ili čeličnog prstena. Kod čekića kod kojih je drška samo nabijena, možemo je bolje učvrstiti ako ukucamo gvozdeni ili drveni klin, ili par većih eksera.
Prilikom upotrebe, treba imati na umu da je udarac utoliko jači ukoliko se drška drži bliže kraju, i obratno, hvatajući dršku bliže batu, mogu se davati lakši i bolje kontrolisani udarci.
Teški čekići
Maljevi, jedna vrsta teških ćekića, znatne su težine i imaju prilično dugu dršku (oko 80 сm) kako bi udarci bili što snažniji. Potrebno je oprezno rukovati ovakvim alatom kako bi se izbegle povrede. Koristi se najčešće za razbijanje čvrstog materijala, a ređe, njime se može udarati i po zidarskom dletu.
Macola ima dosta kraću dršku i mnogo je manja i lakša za rukovanje od malja. Bat je težak od jednog do dva kg i kockastog je oblika. Kad se upotrebljava s odgovarajućim alatom (dletom, probojcem), sasvim je dovoljna za razbijanje predmeta srednje veličine, za probijanje otvora u zidovima, za presecanje tvrđih predmeta.
Zidarski čekići
Zidarski čekić je najčešće težak oko 500–600 grama i služi za klesanje, presecanje opeke i kamenih ploča, za zabijanje klinova itd. Kao zamena može poslužiti tesarski čekić od 400-500 grama. Kod zidarskog čekića čelo bata je kao kod ostalih vrsta čekića, dok je nos veoma oštar i spljošten u obliku zakrivljenog dleta. Postoji i vrsta zidarskog čekića slična malom pijuku, koja ima sečivo i s druge strane šiljak.
Pijuci
Pijuci mogu da imaju dva šiljata vrha s obe strane, ili je jedna strana šiljata, a suprotna spljoštena i zaoštrena. Ova poslednja vrsta je klasičan zidarski pijuk jer omogućava da se prema potrebi menja efekat udarca. Služi za raskopavanja, za razbijanje podova, raznih podloga i drugog.
Probojci i zidarska dleta
Probojci i zidarska dleta su čelični alati, okruglog ili osmougaonog preseka i dugi od 20 do 60 centimetara. Pomoću čekića upotrebljavaju se za bušenje rupa, klesanje itd. Za bušenje posebno tvrdih materijala upotrebljavaju se probojci od specijalnog čelika. Dleto sa širokim sečivom koristi se za presecanje opeke ili kamenih ploča.
Prilikom rukovanja alat moramo čvrsto držati, jer će nam inače iskliznuti iz ruku nakon udarca čekićem. Veoma je važan i ugao pod kojim ga držimo: treba da bude nešto nagnut u odnosu na površinu koju obrađujemo, jer se inače udarac vraća natrag po osi alata. Zbog toga uvek započinjemo laganijim udarcima.
Mistrije
Mistrije (zidarske žlice, lopatice) su čelične lopatice sa zakrivljenom drškom, koje se koriste za zahvatanje i nabacivanje maltera, a i za pripremanje smeše u manjim količinama. Već prema vrsti radova, upotrebljava se ovaj ili onaj tip mistrije. Kod gradnje zidova, najpodesnije su one zaobljenog vrha, jer se njima najlakše popunjavaju prostori između opeka. Mistrija odsečenog ili četvrtastog vrha koristi se za nabacivanje maltera jer može da zahvati veću količinu smeše i tako ubrza rad. Završna doterivanja i izvlačenje fuga zahtevaju male mistrije uskog tela.
Glačalice i daščica za pridržavanje maltera
Glačalica se proizvode u više dimenzija, za grubo i fino poravnavanje maltera. One najveće koriste se za prvo poravnavanje i nisu toliko izdužene kao glačalice za finu obradu malterisanih površina. Prave se i od drveta i od plastike.
Glačalice srednjih dimenzija (10x20 i 15x45) su pravougaone, izdužene i imaju dršku na poleđini. Prave se, takođe, od drveta, plastike ili čelika, koje se koriste naročito pri premazivanju gipsom.
Najmanje glačalice su četvrtastog oblika (10х10 ili 15x15 сm) i koristimo ih za glačanje poslednjeg sloja maltera. Površinu maltera prvo kvasimo četkom, a potom glačamo. Postoji i sunđerasta glačalica kojom možemo istovremeno i da kvasimo i da glačamo. Daščica za pridržavanje maltera je četvrtasta (30х30 ili 40x40) i ima produženu valjkastu dršku na poleđini. Koristimo je umesto zidarske viljuške, prilikom malterisanja zidova i tavanica.
Ašovi
Ašovi se prave najčešće od kovanog gvožđa ili presovanog lima (ovi poslednji su svakako manje čvrsti i otporni). Služe za iskopavanje terena i prebacivanje materijala na manjim razdaljinama, ili za ukrcavanje rastresitog tereta u neko transportno sredstvo. Imaju veoma oštre vrhove te lako prodiru u teren koji se iskopava. Ašovima s oblijim vrhom bolje se uklanja materijal jer se odjednom može podići veća količina. Treba znati da je rukovanje ašovom (i uopšte lopatama) utoliko teže ukoliko ruke držimo bliže jednu drugoj. Zato dršku treba da uhvatimo jednom rukom što je moguće niže, a drugom da uhvatimo skoro sam kraj drške.
Kofe i kadice
Коfе služe za prenos i držanje bilo kog rasutog materijala, uključujući tu i malter kada se ne priprema na samom gradilištu. Po potrebi, u njima se mogu pripremati male količine maltera, upotrebljavajući mistriju za mešanje. Prave se od gvožđa ili plastike, s tim što je plastična kofa slabija, ali zato lakša i praktičnija za amaterski rad.
Plitke i široke kadice koriste se za držanje ili pripremanje maltera u manjim količinama. Kadice od metala i plastike su prikladnije za smeše na bazi cementa ili kreča, dok se drvene upotrebljavaju pre svega za smeše na bazi gipsa.
Sita
Sita, drvena ili od gvožđa, najčešće se prodaju sa više mreža, što omogućava da se prema potrebi stavljaju gušće ili ređe pletene mreže. Kroz njih prosejavamo različit materijal, odvajamo veća zrna od manjih. Uglavnom ih upotrebljavamo za pesak, ali i za odstranjivanje grumena iz malterske smeše, posebno kod nabacivanja poslednjih slojeva na zidove. U istu svrhu mogu da posluže i specijalne vile za šljunak. Istovremeno s prebacivanjem materijala s jedne hrpe na drugu, izdvajamo sitniji, dok krupniji materijal odvajamo na drugu gomilu. Vile se mogu koristiti i za suvo mešanje raznih komponenata smeše: cementa, peska, kreča.
Klešta i makaze za sečenje metala
Klešta nisu specifičan zidarski alat, ali su neophodna za razne tesarske radove, za opravku drvenih elemenata i dr. Kombinovana klešta su najprikladnija, jer mogu poslužiti u najvećem broju slučajeva: za držanje predmeta koji se obrađuje, za savijanje Iimova, za presecanje ili savijanje tanjih žica, za vađenje eksera. Stolarska klešta najbolje služe kod vađenja eksera ili klinova iz drveta. Armiračka klešta, sa nešto manjim čeljustima, ali dužim ručkama, služe za savijanje i presecanje Iimova, gvozdenih šipki, za vađenje većih eksera. Makaze za sečenje metala nisu neophodne jer ih često mogu zameniti dobra stolarska klešta, ili sekač i čekić. Najjednostavniji modeli su nalik na obične veće makaze. Njima se mogu seći metalne mreže, gvozdene šipke, lim debljine od 8 do 10 mm. Makazama s polugom mogu se seći šipke svih debljina.
Kolica
Kolica (tačke) prave se danas od gvožđa, plastike i od drveta, sa gumenim točkom.
Koriste se za prenos rasutog ili čvrstog materijala. Ukoliko nam je poznata i njihova zapremina (najčešće od 50 do 70 litara), mogu da posluže i za pripremanje smeša.
Ploča za savijanje gvozdenih šipki
Ova sprava za savijanje gvožđa je ustvari jedna ravna, četvrtasta, čelična ploča s tri izbočena valjka. Gvozdena šipka jednim se krajem postavlja između dva valjka koji je drže, a savija se oko trećeg, pomoću specijalnog alata.
Za savijanje gvozdenih šipki prečnika od 6 do 8 milimetara, možemo i sami napraviti praktičnu spravu, ako na neki komad deblje daske ukucamo tri velika eksera po istom rasporedu. Za savijanje nam mogu poslužiti i obična stolarska klešta.
Užad
Užad je najjednostavnije sredstvo za podizanje ili spuštanje tereta manje težine kada visinska razlika nije velika. Za ručno podizanje dovoljna je užad od konoplje debljine od 8 do 30 milimetara.
Dobro uže, pored izdržljivosti, treba da bude i savitljivo. Ova osobina zavisi od materijala i od broja vlakana u pletenici. Ako želimo da nam uže traje dugo, treba da ga peremo u slatkoj vodi i da ga ostavljamo da visi okačeno o kuku ili klin. Pre upotrebe treba da proverimo da li uže može da izdrži teret i da nigde nije napuklo. Ako izgleda da је uže pretanko, možemo ga upotrebiti tako da ga udvostručimo, ukoliko dužina to dozvoljava. Kada se povezuju dva ili više užadi čvorovi moraju da budu takvi da se ne dreše prilikom naprezanja.
Ipak, dva vezana užeta ne mogu da izdrže koliko jedno celo uže, istog prečnika. Najčešći čvorovi omče koje upotrebljavaju zidari su: zatezna dželatova omča, muški čvor i zidarska omča.
Visak
Visak, koliko jednostavan, toliko i neophodan, služi za utvrđivanje vertikale u svakoj tačci. Sastoji se od jednog tega (olovnog, gvozdenog), zašiljenog pri dnu i koji je vezan za jedan tanki kanap. Pod težinom, kanap se zategne i uvek stoji vertikalno. Prilikom upotrebe, valja se setiti da kad želimo kontrolisati vertikalnost, na primer nekog zida, ili nekog njegovog dela, obično uzimamo nešto za upoređenje (reper), neku ivicu, za koju pretpostavljamo da je vertikalna. Visak držimo mirno i sasvim uza zid. Pre nego što uporedimo da li je kanap paralelan sa ivicom (reperom), treba da sačekamo da se visak potpuno umiri.
Testere
Tesarska testera, sa drvenim okvirom i tankim listom, kome se može regulisati nagib, omogućava veoma precizno rezanje. Međutim, obična jednoručna lisnata testera je sasvim dovoljna za radove manjeg obima. Kod zidarskih radova, nije potrebna neka posebna veština za testerisanje. Treba samo da imamo na umu da testeru upotrebljavamo na »trzaj«, tj. povlačeći je prema sebi. Da bi kod dužih rezova održali liniju, uvek počinjemo s listom u skoro vodoravnom položaju.
Staklarski nož
Najčešći i najjeftiniji tip staklarskog noža ima na jednoj strani oštre točkiće od tvrdog čelika, koji omogućavaju da se tanko zareže staklo i nož vuče po željenoj crti, eventualno uz pomoć metalnog Ienjira. Neophodno je, za dobar rad, da točkić zamenimo čim izgubi oštrinu. Najmoderniji noževi imaju po šest točkića montiranih na jednom okretljivom disku, tako da ih lako možemo menjati. Na kraju tog diska s nožićima su urezi različite debljine koji služe za otkidanje parčića stakla koji bi eventualno ostali posle rezanja. Stakloresci upotrebljavaju nož sa dijamantskim vrhom koji je mnogo skuplji ali i bolji no uobičajeni tip staklarskog noža.
Nož za rezanje pločica
Nož za rezanje pločica ima veoma oštro, »vidija« sečivo, kojim možemo da zarežemo glazuru keramičke pločice, a da ona ne pukne. Upotrebljavamo ga, kao i staklarski nož, tako da više puta prelazimo po istoj crti sve dok ne prodremo do ispod glazure. Tada već možemo pločicu da prepolovimo rukama.
Alat za merenje i obeležavanje
Skoro svaki rad zahteva merenje i obeležavanje i alat koji se u tu svrhu upotrebljava, treba da bude utoliko precizniji, koliko su granice tolerancije manje. Ipak, za posao koji najčešće radimo sami, dovoljan je i najjednostavniji. Stolarski preklopni metar, je obično podeljen u pet ili deset delova dugih po 20 centimetara. Uglavnom se izrađuje od drveta, ali i od plastike i aluminijuma.
Mnogo je manja metalna metarska traka, uvijena u okruglu ili četvrtastu kutijicu, iz koje se može izvlačiti do željene dužine. Posle upotrebe automatski se namotava natrag u kutijicu. Zbog velike savitljivosti, međutim, nije najprikladnija za merenja po vertikali.
Platnena metarska traka koristi se za merenje dužih deonica. Traka, od jačeg platna iIi najlona, duga od 10 do 20 metara, uvijena je na jednom točkiću u kutiji. Posle upotrebe traka se lako vraća okretanjem točkića pomoću jedne ručice.
Libela sa vazdušnim mehurom je najčešće upetrebijavani instrument za merenje vodoravnosti uspravnih iIi položenih površina. Sastoji se od staklene ili plastične cevčice u kojoj se nalazi tečnost sa vazdušnim mehurićem. Libela je uglavnom od drveta ili aluminijuma, i duga je od 30 do 40 centimetara. Obično ima još dve, tri cevčice u takvom položaju da se može očitati i vertikalan pravac i pravac pod uglom od 45 stepeni.
Kad se libela nagne na jednu stranu, mehurić se premešta na najvišu tačku. Libela je u vodoravnom položaju kada se mehurić nalazi u sredini cevčice, koja je označena. Kada želimo da kontrolišemo vodoravnost dužih deonica, instrument položimo na neku dovoljno dugu mernu letvu. Da bismo utvrdili da li je neka površina vodoravna ponovićemo merenja duž glavnih linija - duž dijagonala i perimetra (obima).
Zidarske letve, konstantnog i pravilnog preseka, prave se od drveta ili aluminijuma. Veoma precizno su obrađene i teško se deformišu. Koriste se kod mnogih zidarskih radova: za izravnavanje maltera na zidovima, kao vođice kod pravljenja ivica, pri izravnavanju podova i podloga, kao oslonac pri obeležavanju.
Poseban spljošten oblik zidarske olovke čini je otpornijom. Pljosnata mina omogućava da se, pored ostalog, ostavi dosta fini trag čak i posle upotrebe na hrapavim materijalima.
Poluga i kotur
Poluga je jedna od najstarijih i svakako najpoznatijih alatki za podizanje tereta. To je u stvari čelična šipka (pajser) koja se potura ispod predmeta koji se podiže. Vršeći pritisak na dole, na suprotnom kraju šipke koja naleže na oslonac, moguće je podići i veoma teške predmete, do dovoljne visine da se podmetnu držači ili valjci. Čelična šipka je duga od metar i dvadeset do metar i šezdeset. Jedan kraj zaobljen je u obliku nokta, i on olakšava umetanje poluge pod predmet koji treba podići. Kotur, (koturača) je žlebast točak koji se obrće oko osovine učvršćene za jedan čelični ram. Gvozdena kuka, vezana za isti ram služi da se kotur okači o bilo koji prikladan nosač. Da bi se podigao neki predmet, kroz žleb se provlači uže odgovarajućeg prečnika i jedan kraj se veže za teret, a drugi se vuče rukama. Napor je isti kao i kod podizanja samo užetom, ali je podizanje olakšano time što se može obaviti i odozgo i odozdo. Osim toga, rad se može olakšati ako se pribegne sistemu sa dva ili tri kotura.
Mešalice
Mešalica je mašina koja služi za pripremanje malterske smeše a posebno za spravljanje betona. Osim onih uobičajenih, koji se koriste u građevinarskoj industriji, prave se i mnogo manje mešalice, koje izbacuju do dva kubna metra smeše na sat. Sastavni delovi mešalice su jedan obli sud - kazan - koji može da se naginje na stranu, i mali električni motor koji može da se priključi na kućnu električnu mrežu od 220 volti. Motor obrće kazan a istovremeno i lopatice koje su pričvršćene u njemu. Ceo mehanizam је montiran na čeličnom postolju sa gumenim točkovima, radi lakšeg premeštanja. Činjenica da se kazan naginje na stranu, olakšava utovar i posebno istovar. Pripremljena smeša može tako da se sipa u neko korito, ili direktno, u već postavljene kalupe.
Dobre strane mešalice dolaze do izražaja pre svega kada se pripremaju znatne količine maltera ili betona, kao kod malterisanja zidova, betoniranja podova i dr. Osim toga, mešalicom ne samo da se štedi snaga i vreme, već je i smeša homogenija, a samim tim i posao biva bolje urađen.
Prskalica
Prskalica, kao što sama reč kaže, služi za nabacivanje maltera prskanjem. To je metalna kutija s ručkom i sa otvorom na jednoj strani. Unutar metalne kutije je valjak, koji se uz pomoć ručke obrće i na kome su kao češljevi pričvršćene brojne elastične metalne pločice. Kada ubacimo nešto maltera i počnemo da obrćemo ručicu, metalne pločice snažno nabacuju malter na zid, koji na kraju treba da bude ravnomerno isprskan. Debljina maltera koja se nabacuje zavisi od brzine kojom se okreće ručica i udaljenosti prskalice od zida. Najbolje je da na delu zida prethodno proverimo kakav ćemo dobiti konačan izgled rada.
