Hemijsko čišćenje
Glavni principi: ako se tekstil uprlja preporučljivo je fleku odmah očistiti, jer se sveže fleke odstranjuju znatno lakše. Za brzu intervenciju često je dovoljan sapun i mlaka voda.
Prvi korak pri čišćenju je: utvrditi poreklo nečistoće (npr. biljna mast, mineralna mast, ulje, katran, šećer, smola, lepilo, boja, rđa, mastilo). Posle toga treba ustanoviti vrstu tekstila (npr. vuna, pamuk, vuna sa pamukom, celuloza svila, veštačka svila, perlon, najlon, orlon, PVC, lan, konoplja). Ukoliko se ne zna poreklo tekstila, treba vršiti probno čišćenje na nekom nevidljivom mestu i konstatovati da li na njega štetno deluje korišćeno sredstvo.
Prepoznavanje tekstila
Iz tkanine koju čistimo, izvučemo - iz uzdužnog i poprečnog smera - nekoliko vlakana i sa njima vršimo ispitivanje vlažne čvrstoće i probu sa plamenom.
Za određivanje vlažne čvrstoće uzimamo vlakno dugačko 15-20 сm, dobro istegnemo i zamolimo nekoga da vlažnim prstima uhvati sredinu vlakna. Ako se ovlaženo vlakno na sredini prekine, onda je od celulozne materije, ako ne, onda je pamučno.
Najsigurnije prepoznavanje tekstila je pomoću plamena. Azbestna i staklena vlakna ne sagorevaju. Sintetski tekstil i acetatne svile takođe ne gore, ali se tope. Vlakna životinjskog porekla (vuna, zečja dlaka) teško sagorevaju, pri tom malo prskaju, kao kad mast gori, a daju miris kao kad kosa gori. Proizvod sagorevanja je naduvani, sivi ili crni, lako izmrvljivi pepeo (slika 1, deo 1).
Vlakna biljnog porekla: pamuk, lan, konoplja, celuloznog porekla viskozna svila i celuloza sagorevaju velikim plamenom. Posle sagorevanja ostaje belosivi, trošni pepeo.
Pripreme pri čišćenju
Čišćenje vršimo na glatkom stolu. Pripremimo: čistu četku za nokte, talk, sunđer, upijač ili filter–papir, vatu, čistu belu krpu i hemikalije. Sa zapaljivim hemikalijama (benzin, etar, alkohol) treba raditi pri otvorenom prozoru, daleko od vatre, a posle rada potrebno je duže provetravanje (slika 1, deo 2).
SLIKA 1
Preporučljivo je pre čišćenja tkaninu oprati, jer posle čišćenja fleka će nestati, ali ostaće svetlija površina na mestu čišćenja ako tkanina nije čista. Ispod tkanine stavljamo 2-3 sloja filter–papira ili upijača, eventualno, komad belog platna. Sa izabranom hemikalijom nakvasimo čistu krpu i počevši od ruba fleke trljamo tkaninu. Kad smo veći deo fleke odstranili, raskvasimo to mesto sa nekoliko kapi rastvarača, ostavljajući 2–3 minuta da stoji, pa sa filter-papirorn sušimo tkaninu. Ako je potrebno, malom četkom razlabavimo vlakna tkanine i ponovo trljanjem rastvaramo mrlju.
Recepti za čišćenje mrlja
Mineralne i životinjske masnoće. Ako mrlja sadrži i druge prljavštine onda ćemo od talka i benzina (ugljen-tetrahlorida, terpentina) načiniti jednu kašu, koju u debelom sloju nanosimo na mrlju. Kašu držimo na mrlji dok rastvarač ne ispari i talk ne postane praškast. Četkom odstranjujemo prah talka. Ako od masne mrlje ostane nešto, ponavljamo isti postupak. Hemikalija će rastvoriti prljavštinu, dok će talk, zbog higroskopnosti i absorpcije, vezati za sebe masnoću i ostalu prljavštinu. Ako je talk vlažan, treba ga prethodno osušiti.
Mrlje od masti za obuću odstranjujemo terpentinom ili benzolom, a boju od krema vodonik–peroksidom.
Mrlje od ruža za usne vadimo alkoholom, zatim, sapunom i mlakom vodom a crvenu boju vodonik–peroksidom.
Mrlje od voća, kompota, slatkiša iz vunenih tkanina peremo mlakom vodom i sapunom, posle toga alkoholom i mravljom kiselinom. Ako је vuna bela, možemo koristiti i vodonik–peroksid. Posle čišćenja, tkaninu ponovo peremo vodom, radi odstranjenja viška hemikalija, koji bi mogao oštetiti tkaninu.
Pamučne tkanine posle sapunjanja i pranja u vreloj vodi obrađujemo vodonik–peroksidom.
Mrlje od rđe odstranjujemo oksalnom kiselinom. Posto je ona otrovna, zamenjujemo je limunskom kiselinom (15%), odnosno sonokiselim rastvorom bisulfita.
Fleke nastale od trava (hlorofilne fleke) vade se alkoholom. Starije mrlje obrađujemo razblaženim alkoholom i amonijum–hidroksidom i onda peremo u velikoj količini mlake vode.
Boja od pečata, numeratora i sl. vadi se vodom zagrejanom na oko 60°C uz dodatak alkohola. Ali i samim alkoholom, takođe zagrejanim na 60°C, etrom ili hloroformom može se vaditi najveći deo boje. Preostalu boju obezbojimo vodonik-peroksidom. Potrebno je obilno pranje, zbog odstranjivanja viškova hemikallja.
Mrlje od katrana se vade ksilolom, toluolom ili benzolom i onda sapunskom vodom.
Mrlje od znoja trljamo 10%-nim amonijum–hidroksidom, zatim peremo vodom, odnosno, sapunom. Bele tkanine možemo posle toga beliti limunskom kiselinom ili vodonik–peroksidom.
Mrlje od masnih boja čistimo lak–benzinom ili terpentinskim uljem. Osušene mrlje kvasimo 2-4 sata u terpentinu. Neutralizaciju boja vršimo vodonik–peroksidom.
Lak za nokte vadimo acetonom ili eterom.
Mrlje od hemijskih olovaka i mastila odstranjujemo alkoholom, kalijevim–karbonatom ili glicerinom.
Mrlje od nitro boja odstranjuju se sopstvenim rastvaračima, odnosno acetonom. Ostatke boje odstranjujemo limunskom kiselinom ili vodonik peroksidom.
Ako je mrlja od krvi sveža, vodom se lako odstranjuje. Osušenu mrlju vadimo 3% rastvorom vodonik–peroksida, zatim 10% rastvorom amonijaka, pa vodom.
Impregnacija tkanina
Postupak impregnisanja, radi postizanja nepromočivosti tkanina je sledeći: tkaninu umočimo u bazni rastvor aluminijum-formiata, koncentracije 2 B°, zatim izlažemo dejstvu vodene pare (kada se formiat razloži) i posle sušenja, peglamo.
Pripremanje aluminijum–formiata: u 160 težinskih delova vrele vode stavljamo 34 težinskog dela aluminijum-sulfata. U drugom rastvoru na 60 težinskih delova vode, 16 težinskih delova natrijum–karbonata (bez kristalne vode). Pripremljene rastvore izmešamo, nastali talog odvojimo filtracijom, peremo i sušimo. Talog rastvaramo u 15 težinskih delova mravlje kiseline
Kišni mantili postaju nepromočivi pomoću rastvora od 0,35 delova aluminijevog sulfata i 0,15 delova natrijum–karbonata. Aluminijum–sulfat se rastvara u 1,5 lit. vode, a natrijum–karbonat u 0,5 lit. vrele vode. Oba rastvora izmešamo, nastali talog profiltriramo, rastvorimo u 150 ml mravlje kiseline i dopunimo do 1000 ml. Ovim preparatom kvasimo tekstiliju, nad ključalom vodom parimo, sušimo i peglamo.
Ruksak, vetrovku i ostale manje osetljive tkanine možemo brzo impregnirati na sledeći način: 50 g/lit. vodeni rasotvor kalijevog sapuna u jednoj posudi zagrejemo do oko 40°С i kvasimo robu kratko vreme, zatim u 60 g/lit. vrelom rastvoru stipse držimo 2-3 sata, zatim sušimo, eventualno peglamo.
Osim tkanina - naročito u zimskom periodu - važno je i obuću učiniti nepromočivom.
Đon obuće kvasimo sledećom smešom: 30g ricinusovog ulja, 50 g lanenog ulja 40 g parafina, 20 g stearina i 10g smole rastopimo, rastvorimo istopljenu masu u 20 g benzina i ovom masom četkamo ili kvasimo đonove.
Gornju kožu trljamo, četkamo sledećom smešom: 20 g parafina, 10 g loja, 10 g smole i 10 g ribljeg ulja sa 50 ml mineralnog ulja rastopimo i mlaki rastvor koristimo.
Prerada krzna
Nije izrazito zadatak hemičara, ali je nešto slično. Za preradu krzna može se koristiti koža od mnogih malih životinja, ali je najčešće u upotrebi koža od pitomog i divljeg zeca.
Za preradu krzna odgovara samo koža zimi zaklanog zeca. Letnja krzna se koriste samo u industriji šešira.
Oderana koža se razapne na drveni ram i suši na promaji. Ne sme da se izloži direktnom dejstvu sunca. Sušenje ne sme biti naglo, jer dolazi do presušenja i tada se teško prerađuje.
Kvašenje ima cilj da se krzno očisti od mehaničkih nečistoća i da se vrati koži ona količina vode koju je imala prilikom dranja. U toku od 24 sata, kvasi se krzno u vodi na sobnoj temperaturi, i nožem se raspori lojasta opna. Zatim se krzno stavi u rastvor za kvašenje, koji treba da zaprema oko 15 puta veću zapreminu od zapremine kože.
Sastav kvasila
40 g / l kuhinjske soli,
0,5 ml / l mlečne kiseline,
0,5 ml / l mravlje kiseline,
0,5 ml / l formalina, dopuniti vodom do 1000 ml.
U ovako pripremljenom rastvoru držimo krzno 24 sata i obrađujemo ponovo nožem skidajući lojastu opnu zajedno sa ostacima masti i mesa.
Štavljenje (konzervisanje) sirove kože vrši se u sledećem rastvoru:
60 g / l kuhinjske soli,
0,5 ml / l mlečne kiseline,
2 ml / l sumporne kiseline,
1 ml / l sirćetne kiseline i dopunimo vodom do 1000 ml.
To znači da 15 litara štavila sadrzi 900 grama soli, 7,5 ml mlečne, 30 ml sumporne 1 15 ml sirćetne kiseline. Rastvor se pravi na taj način što se prvo rastvori kuhinjska so, zatim se stavljaju ostale komponente.
Krzno se drži u štavilu dva dana, a rastvor se meša dnevno 4-5 puta.
Mazanje krzna vrši se emulzijom, napravljenom od jednog dela crvenog turskog ulja i 0,1 dela mineralnog ulja. Ova smeša se razblažuje vodom u odnosu 2:1. Za jednu zečju kožu potrebno je oko pola litra takve emulzije. Emulziju nanosimo četkom ili krpom, dobro trljajući kožnu stranu krzna. Posle dva sata kožu sušimo u prostorijama gde je temperatura 30-35°C.
Ovako pripremljena krzna treba mehanički obraditi. U cilju omekšavanja, vrtimo kožu u okretnim buradima u kojlma se nalazi drvena strugotina, oko tri sata. Zatim pogodnlm tupim predmetima gnječimo krzna, unakrsno. Posle gnječenja omekšavanje se nastavlja u okretnim buradima u kojima se sad nalazi benzinom nakvašena drvena strugotina. Ponovnim gnječenjem, izrada krzna je završena.
Hemijsko poliranje
Suština hemijskog poliranja je u odstranjivanju sitnih neravnina i rapavosti sa metalnih površina i dovođenje tih površina do ogledalastog sjaja. Poliranje se vrši u specijalnim »kupatilima«.
Veoma je značajan sastav i koncentracija tih kupatila, jer se, ako se ovome ne posveti pažnja, mogu postići suprotni efekti. Za poliranje se koriste sumporna, fosforna kiselina i razne soli teških metala kao katalizatori.
Recepti za grubo poliranje aluminijuma
70 tež. % fosforne kiseline,
22% sumporne kiseline,
8% borne kiseline.
Temperatura 90°C. Vreme poliranja 3-8 minuta
Za poliranje aluminijuma
95 tež % fosforne kiseline,
4,5 tež % azotne kiseline,
0,5 tež % nikel–nitrata.
Temperatura kupatila 90°C, vreme poliranja 3-5 minuta.
Za poliranje železnih površina
1000g 75%–nog rastvora fosforne kiseline,
400 g 70%–ne azotne kiseline,
600 g 95%-ne sumporne kiseline,
Izmeša se sa 192 g vode.
Temperatura kupatila 100°C, vreme poliranja 5-10 minuta.
Zа poliranje bakra i mesinga
600 ml 75%–nog rastvora fosforne kiseline,
200 ml 40 B°, azotne kiseline,
400 ml 98%-ne sirćetne kiseline i 10 g melasa.
Temperatura kupatila 25°C, vreme poliranja 1 minut.
Za poliranje cinka i kadmijuma koristimo 1/4-1/2% rastvor azotne kiseline.
Tehnologija poliranja
Rastvore za kupatila zagrejemo na temperaturi do 90°C. Predmete koje želimo polirati stavljamo u kupatila, držimo ih 3-8 minuta, vadimo i peremo u toploj vodi, pa sušimo. Za hemijsko poliranje koristimo posuđe od vatrootpornog stakla, keramike ili metala (prevučene (obložene) sa PVC–om). Predmeti se pre poliranja odmašćuju. Ako metal sadrži više od 2% silicijuma, hemijski se ne može poliratl. Površine koje su hemijski polirane, veoma su pogodne za eloksiranje i farbanje.
