Blog

boje i lakovi

Sredstva za bojenje i zaštitna sredstva

To su supstance koje nakon nanošenja na površine ostavljaju tanak dekorativni ili zaštitni sloj (ili i jedno i drugo). Ono što se traži od ovih sredstava jeste: dobra plastičnost koja omogućava dobijanje uniformnog premaza, savršeno primanje za podlogu, razuman vek trajanja i postojanost boja. Sredstva za bojenje klasifikujemo prema supstancama koje ih sačinjavaju.
 
Boje na bazi vode
 
Boje na bazi vode koriste kao rastvarač vodu. Lako se primenjuju i brzo se suše (oko 2 sata). Njihova specifična upotreba je bojenje maltera i betona.
 
Krečno mleko, koje se dobija rastvaranjem gašenog kreča, služi za ekonomična bojenja, ali je neotporan: ako ga i malo otaremo, mrvi se. Krečne boje, koje se dobro primaju na malter, ali ne i na gips i kit, retko se koriste bilo zbog kratkog veka, bilo zbog slabog primanja na podlozi. Krečne boje možemo nešto više stabilizovati nekim učvršćivačima. Određenu lepezu boja možemo dobiti dodavanjem drugih boja rastvorljivih u vodi.
 
Boje na bazi gipsa i lepka nisu najotpornije na brisanje i koristimo ih samo za prostorije. Spravljamo ih pomoću posebne vrste gipsa u prahu koji umesimo i rastvorimo u vodi, te vežemo lepkom. Najviše je u upotrebi, zbog svoje praktičnosti, celulozni lepak u Ijuskama. Nakon što ga kratko ovlažimo u vodi, dobijamo više-manje gustu pastoznu smešu. Razne boje se lako dobijaju upotrebom vodenih vinilnih boja. Воja na bazi gipsa i lepka ne može se nanositi na stare slojeve. Pre novog bojenja, moramo je, ako je podloga od gipsa, ukloniti vlažnim sunđerom sve dok ne dođemo do golog gipsa. Ako je podloga malter, takođe je potrebno da stružemo na vlažno.
 
Tempere ili vodene boje koje se ne mogu prati, pri sušenju formiraju dosta otporan film. Ali film se skida pri dodiru s vodom. Ranije su se ove boje vezivale zagrevanjem sa specijalnim lepkom. Danas se, međutim, pribegava već spremnim proizvodima. Stare slojeve tempera moguće je ponovo premazivati barem jedanput, ali ako je potrebno da se dođe do maltera, mora se sastrugati. Vodene boje koje mogu da se peru su svakako proizvodi kojima valja da poklonimo najveće poverenje. Mogu se primeniti na velikom broju materijala (bilo koja vrsta maltera, kao i na drvetu) i prave se u širokom spektru boja. lako formiraju dosta otporan sloj na vodu i trenje, ne dozvoljavaju zidovima da »dišu«. Mogu se nanositi novi slojevi na staru boju nakon jednostavnog pranja površine. Najnovije boje ove vrste koriste kao glavni pigment beli titan a kao vezivo sintetske smole. Vodene boje za nanošenje u prostorijama malo se razlikuju od onih za primenu spolja i to po kvalitetu veziva (po redu, vinilni i akrilični) i pigmenta, u prvom slučaju sjajnijih, u drugom, izuzetno otpornih na svetlost. Ipak vodene boje za upotrebu na spoljnim delovima zgrada možemo primeniti i za unutrašnje prostorije, ali ne i obrnuto.
 
Lakovl
 
Lakovi upotrebljavaju kao rastvarač različite supstance, koje isparavaju brže ili sporije. Upotrebljavaju se uglavnom za prekrivanje drvenih ili metalnih površina, na kojima formiraju veoma otporan sloj, nepropustljiv za vodu. Prozirni lakovi su oni koji kada se nanesu na neku površinu omogućavaju da se vidi podloga. Pigmentisani lakovi, pak, ostavljaju obojen film. Emajl je posebna vrsta laka koja daje sjajan površinski sloj.
 
U zavisnosti od prirode raznih komponenata, razlikujemo više kategorija lakova. Masni Iakovi su na bazi isparljivih ulja (najčešće je kuvano laneno ulje) i prirodnih smola. Kao rastvarač upotrebljavaju terpentin i suše se najranije za šest sati. Bezbojni lakovi ove vrste upotrebljavaju se najviše za pokrivanje drveta koje se tako štiti, ali i karakteristične žile, vlakna, ostaju vidljivi. Pigmenti koji ulaze u sastav prekrivajućih, obojenih Iakova su od »belog cinka« i »belog titana«, uz dodatke specijalnih uljanih boja radi dobijanja većeg izbora raznih boja. Osim za lakiranje drveta i gvožđa (metala), ovi lakovi se često nanose za dobijanje nepropusnih podloga na spoljašnjim i unutrašnjim zidovima. Sintetski lakovi su spravljeni od sintetskih smola, sa ili bez dodataka prirodnih ulja rastvorenih u odgovarajućim rastvaračima. Bilo bezbojni lakovi, bilo emajli, imaju istu primenu kao i masni lakovi, od kojih se razlikuju po tome što su otporniji na vlažnost i atmosferske agense, i suše se kraće vreme (oko tri sata).
 
Lakovi na bazi alkohola su rastvori specijalnih smola (vrste kopal) u alkoholu. I bezbojni lakovi i emajli ne upotrebljavaju se za davanje završnih »ruku« već samo za podlogu jer daju osrednje rezultate.
 
Nitrocelulozni lakovi sadrže pored specijalnih rastvarača i prirodne i veštačke plastificirajuće supstance i smole. Osnovna im je karakteristika da isparavaju (da se suše) u najkraćem roku (za oko 30 minuta) i da formiraju krajnje tanak slој. Iz tog razloga najčešće se nanose prskanjem, a ne četkom (prodaju se u  sprej–bočicama). Mnogo se koriste za lakiranje metala, a daju dobre rezultate i na drvetu i najčešćim zidnim podlogama.
 
Emajli na bazi vode, pojednostavljuju male lakirerske radove jer ne zahtevaju nikakvu prethodnu pripremu osnovnim bojama (bojama za podlogu). I to što ne zahtevaju specijalne rastvarače, već se mogu rastvarati i običnom vodom predstavlja ne malu prednost. Što se tiče otpornosti, sjaja i trajnosti, nisu ništa slabiji od tradicionalnih emajla.
 
emajl lak 
Zaštitne boje i lakovi
 
Zaštitne boje i lakovi treba da zaštite površine na koje se nanose i da tako ostvare dobru konzervaciju materijala. Skoro svaki problem konzerviranja se može rešiti odgovarajućim proizvodom.
 
Vodootporni lakovi, kao oni na bazi silikona, prozirne su tečnosti koje štite površine od vlage i ne menjaju im izgled. Nanose se često i na spoljne zidove.
 
Lakovi na bazi poliestera i poliuretana formiraju na drvetu zaštitni proziran sloj koji je nepropustljiv za vodu i prilično otporan na ogrebotine. Upotrebljavaju se za drvene podove i okvire prozora, vrata i uopšte, spoljnu drvenariju.
 
Antibakterijske, antiparazitske i fungicidne boje štite od napada parazita ne samo drvo, već i bilo koji drugi materijal (malter, beton, kamen, opeku). Nisu otrovne i kiša ih ne može sprati.
 
Antišalitrene boje se nanose četkom na zidove oštećene šalitrom. Prethodno zidove treba četkom dobro da očistimo. Služe kao osnova za bojenje, postavljanje tapeta ili neke druge zidne obloge.
 
Na kraju da napomenemo da postoje i nezapaljive boje koje štite drvo i ostale zapaljive materijale od opasnosti požara. Njima se može sprečiti izbijanje veće vatre usled nekog kratkog spoja, zaboravljenog opuška, itd. Nanose se u sloju debelom oko jedne desetine milimetra na drvo, karton, šperploču, masonit. U dodiru s vatrom, boja stvara neku vrstu čvrste pene koja sprečava vatri da dođe u dodir s materijalom na koji je boja nanesena. Jedna druga vrsta protivpožarne boje za drvo reaguje tako što sprečava ugljenisanje (karbonizaciju) i čuva mehaničke karakteristike drveta.
 
boje i lakovi 
Sredstva za pripremu podloge
 
Sredstva za pripremu podloge su boje koje se nanose četkom kao prva ruka na površinama da bi kasnije bolje primile sledeće, završne »ruke«. Mogu da budu:
 
-izolacione boje, kojima se ujednačava poroznost podloge (maltera, drveta) i sprečava da pri završenom bojenju izbiju mrlje zbog različitog upijanja;
 
-osnovne boje za davanje podloge na drvetu, kao cementit i drugo koje popunjavaju pore drveta i stvaraju glatku površinu za kasnije lakiranje,
 
-antikorozivne boje nanose se na metal radi sprečavanja rđanja.
 
U tu svrhu se, osim klasičnog olovnog minijuma (olovnog oksida) u Ianenom ulju, upotrebljavaju često i sintetski proizvodi sa pigmentima na bazi hroma i oksida gvožđa, čija je prednost ta što se mnogo brže suše. Postoje i proizvodi koji se još brže suše - za jedan sat u proseku, Wash primer boje omogućavaju bolje primanje lakova na metal, a neophodne su kao prva ruka na pocinkovanom metalu na koji se drugačije ne bi mogao primiti sloj uobičajenih lakova.

Blog Kategorije