Blog

Oluci

Nesavesno održavanje oluka najviše šteti zidovima kuće/zgrade. Kako pravilno održavati oluk

Oluci su poslednji elementi koji se postavljaju na zgradu.Na žalost, obično se dotle utroše sredstva predviđena za gradnju, pa se ovi naizgled nevažni elementi nekad ne nabave i ne montiraju odmah.
 
Zgrada je i bez oluka završena i gotova, ali neće biti dugo bez njih ispravna. Voda će se sa krova neposredno slivati pored zidova, brzo će pokvasiti teren i dospeće do osnovnih nosećih zidova. Jedan deo vode odbiće se od terena, kvasiće zid i malter iznad izolacije pa će se brzo pojaviti na donjim, a kasnije i na gornjim delovima zida, karakteristični znaci vlage, što će prouzrokovati otpadanje maltera a u unutrašnjosti zgrade vlaženje nameštaja.
 
Isto takve uočljive, možda ne toliko velike, štete će prouzrokovati i oštećenje ili rupe na oluku. U okolini oštećenih oluka, a i na plafonu procuriće voda i pojaviće se na spoljnim zidovima mrlja od farbe i rđe. Ova oštećenja lakše se popravljaju nego vlažnost osnovnih zidova.
 
 
Mali leksikon o olucima
 
Od materijala za izradu oluka, koriste se pocinkovani čelični lim debljine 0,5mm, ređe kalajni ili aluminijumski lim, debljine 0,7mm. Takođe, oluci se prave i od plastičnih masa. Obično se pri proračunu uzima da je za odvodnjavanje 1m2 krovne površine potreban presek žleba od 1cm2 (slika 1, 1.deo). Elementi oluka savijaju se od ravnih limova.
 
Polazne dimenzije traka za krojenje mogu biti samo takve, da se krojenjem tz table 1000 x 2000 mm ne dobijaju otpadni komadi. Standardno, trake za žlebove mogu biti širine 250, 333, 400 i 500 mm. Oznake oluka odgovaraju razvijenim širinama traka izraženim u cm, tako imamo žlebove oznaka 25, 33, 40 i 50. Potrebnu širinu oluka možemo odrediti ako su poznati: nagib kao i površina krova projektovana na horizontalu. Ako su ove dve veličine poznate, onda širinu žleba možemo odrediti iz priložene tablice. 
 
 
Širina žleba oluka
 
Sa komplikovanom izradom kolena ne isplati se gubiti vreme, jer se kolena mogu kupiti kao gotovi elementi. Medutim, često, naročlito kod jednostrešnih i dvostrešnih krovova krajeve oluka treba zatvoriti. Završni lim se izrađuje od kalajnog iii pocinkovanog čeličnog lima i nakon krojenja, savijanja i presavijanja ruba montira se lemljenjem ili lemljenjem i zakivanjem na svoje mesto.
 
U sledećoj tablici dati su podaci o potrebnom broju zakivaka za međusobno pričvršćivanje pojedinih elemenata. 
 
 
Potreban broj zakivaka
 
 
oluci 1SLIKA 1
 
 
Oluke je posle montiranja potrebno prekontrolisati pomoću vode. Najvažnije je da se ustanovi da li ima ulegnuća koja zadržavaju vodu, jer zaostala voda brzo upropašćuje lim. Sve oluke i kuke, osim onih koji su izrađeni od kalajnog lima, treba sistematski godišnje farbati. Pojedini elementi se međusobno pričvršćuju zakivanjem, presavijanjem i lemljenjem. Presavijanje (pertlovanje) gornjeg spoljnjeg ruba oluka, s jedne strane, sprečava stvaranje oštrih ivica, a s druge strane, služi za učvršćivanje ovih elemenata, čije su dužine 1-2 metra. Ako se spajanje vrši zakivanjem, onda treba uvek ostaviti najmanje 3-4 cm preklopa. Elemenat koji je blizi odvodnoj cevi uvek se postavlja sa donje strane. Pre zakivanja treba debelo namazati dodirne površine smešom kita i minijuma (slika 1, br. 2).
 
Oluci treba da imaju blag nagib prema odvodnoj cevi (2-3 mm po dužinskom metru). Nagib se postiže postavljanjem kuka u odgovarajući položaj. Pre postavljanja i pričvršćivanja oluka na najnižu tačku već postojećih kuka postavi se jedna dugačka letva, a na letvu libela i tako se kontroliše odgovarajući nagib. Dugačka letva prikazuje i eventualno neispravan položaj pojedinih kuka, tj. da li je koja izdignuta. 
 
Kuke moraju imati identične lukove. Elemente treba postaviti u kuke tako da unutrašnji rub, koji je naspram zida bude nešto viši, da bi zaštitio zid od prskanja vode. Kuke se pričvršćuju zakivanjem iii zavrtnjima za drvo na gornje ivice rogova. Na spoljašnji kraj svake kuke, spolja i u visini ruba žleba sa unutarnje strane kuke mora se pričvrstiti po jedno metalno pero. Ta pera pre postavijanja oluka strše gore, a kad se žleb postavi povijaju se stršeći krajevi preko zavijutka oluka, pa ga tako pričvršćuju. Ova pera treba da u poprečnom pravcu čvrsto pritegnu oluke, ali da omoguće njihovo klizanje u uzdužom pravcu (zbog toplotnih dilatacija) (sl. 1, deo 7.).
 
 
Vertikalni delovi oluka
 
Voda, sakupljena u otvorenim, vodoravnim delovima oluka sa izvesnim padom prema odvodnom delu, odvodi se vertikalnim, zatvorenim cevima do sabirne cevi ili tla. Vertikalni delovi oluka vezuju se za ispust, koji je specijalno za to ostavljen na horizontalnom delu. Vertikalne odvodne cevi oluka manje su od horizontalnih i imaju prečnik jednak polovini ili tričetvrtini prečnika horizontalnog dela. Cevi dužine 2-3 metra sastavljaju se tako da se gornje upuštaju 4-8 cm u donje cevi. Vertikalni delovi oluka se pričvršćuju za zid obujmicama. Da ne bi došlo do klizanja, na cevi se iznad obujmica zaleme »nosići« (sl. 1, deo 3, 4, 6.).
 
Коlепа odvodnih cevi izrađuju se od pojedinačnih komada. Prelomi između pojedinih ravnih delova ne mogu biti veći od 30 stepeni. Da bi se izbeglo smanjenje preseka zbog preloma, postavlja se u spoj sa ravnim delovima komad za proširenje (sl. 1, 3. deo). lspust, tj. donji deo odvodne cevi treba izraditi tako da se voda ne može vratiti do zida zgrade. Ustvari ispust mora biti takav da s jedne strane odvodi vodu, a s druge smanjuje brzinu padajuće vode. Vrlo su jeftini, pogodni za čišćenje i istovremeno podešljivi, betonski ispusni elementi za smanjenje energije i promenu pravca vode. Oni se nikad ne začepe (sl. 1, 5. deo).
 
Često se koriste oluci i odvodne cevi sа kvadratnim poprečnim presekom koji se bolje uklapaju u izgled modernih zgrada. Ovi oluci postavljaju se u zid tako da im se vidi samo prednja strana. Nedostatak im je taj što ako se negde probuše ili oštete, primećuje se tek onda kad je zid prokvašen. Sistemu odvodnjavanja krovova pripadaju i ograde protiv snega i otpadaka koje su postavljene pomoću držača u obliku slova L. Držači su pričvršćeni za krov na svakih 2-3 metra i na njih su zakivanjem pričvršćene, uzdužno u  3-4 reda, gvozdene šipke željeza prečnika 5-8 mm (slika 1, 8. deo). Zadatak ovih ograda je da spreče dopiranje lišća i  grančica do oluka, kao i naglo klizanje snega, što bi prouzrokovalo otkidanje oluka.
 
 
Popravka oštećenih delova oluka
 
Najčešća oštećenja oluka nastaju usled nesavesnog održavanja. S toga je vrlo važno da se u vreme opadanja lišća oluci češće čiste. Naime, raspadanjem lišća stvaraju se takve materije koje napadaju sloj farbe i kalaja. Zgodno je zbog toga napraviti priručni alat za čišćenje, čiji oblik odgovara obliku oluka (sl. 1, 9. deo).
 
lišće u oluku
 
 
Montaža oluka
 
Pre montaže, kuke za oluke treba saviti na željeni oblik. Kuke se postavljaju na međusobno rastojanje od 80-100 cm i pričvršćuju sa dva eksera 80 sa 2 zavrtnja za drvo  5 x 50 sa upuštenom glavom, na gornje ivice rogova. Potreban broj olučnih elemenata, uzimajući u obzir i  potrebna preklapanja, može se odrediti na osnovu slika  2 i 3, kao i na osnovu sledeće tablice:
 
montaža oluka
 
 
montaža oluka 1SLIKA 2
 
Kada su kuke montirane, njihovim savijanjem treba podesiti nagib oluka. Minimalni nagib treba da je 2-3o/oo (2-3 mm pada na 1 dužinski metar i to prema odvodnoj cevi). Spoljni rub oluka treba da je niži za 5 mm od unutrašnjeg. Razlika između unutrašnjeg ruba oluka i ruba krova treba da je najmanje 25 mm. Pre nego što se elementi montiraju treba proveriti ispravnost fabrički postavljene zaptivne trake od PVC–a. Trake koje su eventualno popustile treba zalepiti odgovarajućim lepilom. Površine treba dobro očistiti, zatim oprati benzinom i tek onda namazati lepilom. Traku treba ravnomernim pritiskom postaviti na svoje mesto. Za vreme lepljenja zabranjeno je pušenje ili korišćenje otvorenog plamena zbog opasnosti od pozara! Međusobno pričvršćivanje elemenata oluka vrši se pomoću  ogrlica i  to na taj način što se u prošireni kraj jednog elementa postavi neprošireni kraj drugog elementa, zatim se postavi ogrlica na svoje mesto. Grlo za spajanje i koleno od 90o uvek se spajaju sa olukom bez proširenja ili sa unutrašnjim zatvaračem kraja oluka. Spoljašnji zatvarač kraja koristi se za zatvaranje neproširenog kraja oluka.Treba paziti na to da se spajanje vrši u pravcu oticanja vode.
 
montaža oluka 2
SLIKA 3
 
 
U toku montaže biće potrebni i komadi manji od originalnih dužina. Ovakve komade treba odseći testerom od komada koji su samo sa jedne strane prošireni ili, ako takvih nema, od komada koji imaju proširenje sa obe strane. Kada smo završili krojenje na potrebnu dužinu, formirajmo turpijom mesto za spajanje ogrlice. Donji rubovi ovih otvora koje smo isturpijali treba da budu na međusobnom rastojanju od 240 mm duž luka oluka. Ovo treba proveriti pomoću papirne trake.
 
Ovako sastavljeni oluk pričvršćuje se metalnim oprugama za kuke. Oluke izrađene od nekalajisanog lima treba dobro ofarbati u toplom letnjem periodu. Posle susenja farbe naliti čistu vodu i prekontrolisati da li voda normalno otiče iz oluka. Ustajala i smrznuta voda koja se zadržava u udubljenjima vrlo je agresivna i odmah napada površinu. Ako ima ovakvih udubljenja, treba ispod njih podići kuke da bi se oluk doveo u ispravan položaj. Pojedine spojeve po potrebi treba namazati masnim kitom u koji se doda malo minijuma, ili ih treba ponovo zalemiti. Vertikalne vodove možemo očistiti spiralno zavijenom žicom.
 
Manje rupice možemo privremeno zatvoriti kitom. Na veće rupe i otvore treba sa spoljne strane zalemiti traku od kalajisanog lima. Veće, oštećene površine treba sekačem ili makazama iseći i otvor zakrpiti sa spoljne strane tako da se zakrpa namaže kitom i prlčvrstl za otvor zakivanjem. Preklop zakrpe sa svih strana treba da bude najmanje 1,5cm. Za popravku može se koristiti epokit ili univerzalni kit za automobile.Često je, međutim, potrebno, da se potpuno izmene određeni delovi oluka. U ovim slučajevima prvo treba odseći ili oturpijati glave zakivaka sa obe strane, zatim pomeranjem na bočnu stranu skinuti oštećeni deo prvo u jednom, a zatim i u drugom pravcu. Otvore zakivaka na novom delu obeležavamo preko otvora susednih delova i zatim izbušimo rupe. Pošto namažemo delove kitom, izvršimo zakivanje i lemljenje.
 
Na sličan način vršimo zamenu delova vertikalnih odvodnih сеvi, samo ovde treba obratiti pažnju na to da se delovi iznad oštećenog dela fiksiraju, jer mogu da skliznu. Preklop kod novih delova treba dimenzionisati na mogući minimum, tako da se bočnim napinjanjem i pomeranjem fiksiranih delova omogući lako postavljanje novog dela. Delovi od aluminijuma mogu se popravljati samo zakivanjem, a delovi od plastičnih masa samo lepljenjem i varenjem.
 
 
Odvodne cevi od plastičnih masa
 
Od PVC materijala izrađuju se odvodne cevi u dve dimenzije. Karakteristike cevi od 90 mm odgovaraju karakteristikama limenih cevi oznake 33, a onih od 110 mm limenim cevima od 50. Pogodne su kao odvodne cevi za skoro sve vrste pokrova i krovova: limene, azbestno-cementne, pokrove od crepa itd, zatim jednostrešne, dvostrešne, šatoraste i sl. krovove.
 
Prednosti plastičnih odvodnih cevi su u sledećem: za montažu nije potrebna posebna kvalifikacija, male su težine, velike otpornosti na koroziju, farbanje i održavanje nije potrebno.
 
Kako dimenzije plastičnih odvodnih cevi odgovaraju dimenzijama običnih cevi, preostaje samo da se odredi potreban broj i dužina odvodnih сеvi. Važno je da se pri proračunu prilagodimo površini krova (tačnije, horizontalnoj projekciji krova). Odvodna cev dimenzija 90 mm može da štiti površinu krova od 60-65 m2, a ona od 110 mm površinu od 110-130m2; Na osnovu ovoga i na osnovu ukupne površlne krova moze se odrediti potreban broj odvodnih cevi.
 
 
Montaža odvodnih cevi
 
Odvodne cevi mogu se izraditi sa tzv. labudovim vratom ili bez njega. Za labudov vrat potrebna su 2 komada kolena od 45°. Od ovakvih kolena se prave i ispusti na donjem delu odvodne cevi.
 
Montaža odvodnih cevi sa proširenjem sa obe strane ili samo sa jedne strane, kao i kolena od 45°, olakšana je spojem sa gumenim prstenom. Krajeve cevi bez oštrih ivica (kao i gumeni prsten) treba namazati sapunicom, zatim ih sastaviti tako da se sučeljavaju i onda povući tako da između njih ostane razmak od 5-8 mm. Ovo je potrebno radi toplotne dilatacije. Ne sme se koristiti ulje za potpomaganje klizanja, jer ulje nagriza gumu. Posle krojenja kraćih komada, oštre ivice treba otkloniti Ili ih oboriti pod uglom od 30° na dužini od 5 mm, jer će u protivnom kraj cevi istisnuti iz svog utora gumeni prsten.
 
Odvodna cev se pričvršćuje za zid najviše, na svakih 2 m pomoću specijalnih eksera za ogrlice odvodnih cevi, ogrlica za odvodne cevi i zavrtnjeva za pritezanje ogrlica. Najmanje rastojanje između zida i cevi treba da je 15 mm. Ispust odvodne cevi svakako treba pričvrstiti ogrlicom za zid. Specijalno oblikovana ispusna betonska ploča smanjuje snagu vode koja izlazi.
 
 
Sigurnosni propisi u vezi sa montažom
 
Kod dvostrešnih i šatorastih krovova postoje propisi da paralelno sa montažom oluka treba postaviti i rešetke za sprečavanje kllzanja snega. Nažalost, ovaj propis se ne poštuje uvek, lako vlažan sneg kad se sruši sa krova može da prouzrokuje teške ozlede.
 

Blog Kategorije