Blog

kucica od drveta

Izrada elemenata za kućice od drveta po principu »urađi sam«; Pergola i ognjište u bašti

Vrlo su popularne vikend-kućice a u prvom redu one koje su izrađene od drveta. Međutim, cena ovih kućica je vrlo visoka. Visoke cene se mogu ublažiti izradom elemenata po principu »urađi sam«.
 
Izradu građevinskih elemenata treba započeti dimenzionisanjem elemenata. Pri ovome, pored lakog rukovanja, treba uzeti u obzir i racionalno iskorišćenje postojećih materijala. Važno je i na to paziti da prilikom izrade elemente može jedan čovek da pomera, a dvojica da transportuju. Dimenzije treba da su usklađene sa građevinskim modulom od 30 cm, tj. da su dimenzije celobrojni višekratnici broja 30, kao npr. 1,20 m, 90 cm, 2,10 cm. Ovaj princip važi i za vrata, prozore i sl. Radove započinjemo izradom okvira elemenata. Treba sastaviti spisak potrebnog materijala sa dimenzijama i podatke srediti u tablici. Po mogućnosti treba napraviti crtež što većeg broja elemenata u razmeri 1:1. Dužinskim dimenzijama treba dodati dužine za vezivanje i preklope. Okomite nosače elemenata okvira na rubovima pričvršćujemo coklama, a srednje kratkim čepovima (sl. 1).
 
pricvrscivanje okomitih nosaca
SLIKA 1
 
Materijal okvira je rezana jelovina, preseka 50x50 - 25x50 mm i dužine u zavisnosti od jačine materijala za oblaganje i veličine panela. Glavni delovi elemenata zgrade su okviri. Poprečne letve imaju ulogu ojačanja pa njihova upotreba zavisi od jačine materijala za oblaganje i veličine elemenata. Ove letve se montiraju sa kratkim čepovima i lepljenjem da ne bi oslabio glavni nosač. Ako je upotrebljeni materijal za oblaganje tanak, onda treba izraditi i dijagonalna pojačanja. Mesta prozora i vrata, već pri montaži treba oblikovati okomitim i vodoravnim nosačima, uzimajući u obzir priključne mere.
 
Obloga
 
Gotove okvire možemo obložiti na četiri načina: spolja oblim daskama, a iznutra pločama od drvenog vlakna, l spolja i iznutra pločama od drvenih vlakana; spolja lamberijom, a iznutra pločama od iverice i na kraju kombinovano (daskama, pločama od drvenih vlakna, ivericama i lamberijom).
 
Kombinacija sa daskama i pločama. Za spoljnu oblogu dobar je trgovački kvalitet oblih dasaka. Daske se postavljaju vodoravno i to od dole na gore i pričvršćuju ekserima za okvir. Ivice dasaka, koje dolaze jedna do druge oblikuju se preklopom ili u obliku šindre. Treba znati da su oble daske stablaste, tj. nisu po celoj dužini iste širine i da se zbog lučnih oblika godova lako deformišu. Paralelnu obradu stranica daski treba započeti na užem kraju. Obradu bočnih stranica radi spojeva dasaka možemo izvršiti koso postavljenom kružnom testerom (sl. 1).
 
Treba paziti prilikom ukucavanja eksera, jer su daske na rubovima tanke i lako pucaju. Ne preporučujemo upotrebu dasaka sa kojih nije odstranjena kora, onda se i one povremeno mogu nabaviti u trgovinama. Za unutrašnje oblaganje treba upotrebljavati ploče od drvenih vlakana (lesonit).
 
Pojedini elementi zgrade mogu se međusobno pričvrstiti čepovima, unutrašnjim i spoljašnim preklopnim letvama. Ivice ploča treba nastavljati bez zazora i na mestu sastava na levu stranu materijala treba zalepiti preklopnu traku od istog materijala. Širina trake treba da je desetostruko veća od debljine.
 
Kombinacija ploča-ploča. Mnogogodišnje iskustvo je dokazalo trajnost ploče od drvenih vlakana. Upotreba ovih ploča je mnogostrana i one su znatno jeftinije od šperploča. Ali, nikako ne smemo zaboraviti rebra, za ojačanje, koja pored toga što ojačavaju okvir, sprečavaju deformaciju ploče. Ne smemo ostaviti veće delove bez ojačanja, jer će pre ili kasnije doći do deformacije i to će kvariti izgled ravne površine.
 
Ploče se pričvršćuju lepljenjem. Preduslov za dobro prijanjanje lepila je čista površina. Hrapavu stranu ploče na mestima lepljenja treba žičanom četkom ili čeličnim limom još ohrapaviti. Ne preporučujemo pričvršćivanje ekserima, jer se glava eksera može olabaviti usled kretanja i deformacije ploče pa će stvoriti mrlje od rđe. Prilikom lepljenja, dok veže lepilo, oblogu treba pričvrstiti podmetačima za eksere izrađenim od otpadaka ploča.
 
Savremena lepila su vrlo pouzdana, ali ako је potrebno, bolje je upotrebljavati zavrtnje za drvo sa bruniranim, ili kadmijem obloženim glavama, kao i one mesingane. (Bruniranje: zavrtanj treba zagrejati do promene boje i zatim ga uroniti u ulje, po vađenju iz ulja iznad žeravice ili plinskog plamena pustiti da ulje zagori. Ovo ponavljati sve dotle dok zavrtanj u suvom stanju ne bude imao sjajnu crnu boju. Pažnja! Ova radnja je vrlo opasna, jer može da prouzrokuje požar ili nezgode, te se može vršiti samo u odgovarajuće opremljenim radionicama).
 
Elementi obloženi lesonit–pločama takođe se pričvršćuju čepovima. (Stepenasto oblikovanje obloge ovim pločama teško se izvodi.) Ako sa spoljne strane pričvršćujemo jake preklopne letve zavrtnjima (60x25 mm), onda kod ravnih sastava unutrašnjih zidova nije potrebno još jedno preklapanje. Elementi se posle premazivanja lanenim firnajsom farbaju, spolja uljanom bojom, a iznutra lakom.
 
Kombinacija iverice i lamberije. Za unutrašnje oblaganje koriste se ploče od iverice, a za spoljašnje, tzv. lamberija (obloga od rendisane i žlebovane jelovine) sa oborenim ivicama na sastavu.
 
Daske za oblaganje od lamberije postavljaju se neposredno jedna do druge, pričvršćuju se okomito ispod materijala letvi. Na priključnim mestima letve ulaze jedna u drugu i tako vrše preklapanje. Kako spolja, tako i iznutra, drvene površine ostaju ravne, posebne letve za preklapanje nisu potrebne, jedino gore i dole su neophodne završne letve, koje su postavljene vodoravno i pričvršćene zavrtnjima. Ovo rešenje je najtrajnije. Toplotna i vazdušna izolacija ovog rešenja odgovara zidu od opeka debljine 12 cm. Vazdušni prostor okvira dalje povećava i popravlja efekat izolacije. Prilikom sastavljanja elemenata zadnja ižlebljena letva postavlja se tek pri montaži, sa gornje strane, na svoje mesto.
 
Kombinovano rešenje. Ovo rešenje je u stvari kombinacija do sada opisanih triju elemenata. Severnu i severozapadnu stranu zgrade, koje su najviše izložene atmosferskim uticajima, treba obložiti pločama od iverice. Na ovim stranama ne treba postaviti vrata i prozore. Da bi iznutra dobili ravne povezane površine elemenata, treba ih obložiti pločama od drvenih vlakana. Na spoljnu stranu, koja је okrenuta prema bašti, koja je najviše zaštićena i koju najviše koristimo - gde se nalazi većina otvora (vrata, prozori) - treba postaviti lamberiju. Ali je dekorativna i obla daska.
 
Na ravne i povezane unutrašnje površine zida gde se postavlja nameštaj - treba za oblogu koristiti vlaknastu ploču. Na unutrašnji zid ulaznih vrata, najbolje je postaviti lamberiju, jer se na nju najlakše montiraju police, vešalice i sl. Vrlo je >>elegantno<< i dekorativno rešenje ako su obloge bočnih zidova glatke, a obloge ulaznog i njemu suprotnog zida od lamberije.
 
Prvi korak za zaštitu izrađenih elemenata je da se na njih nanosi osnovni zaštitni premaz od zagrejanog i razblaženog lanenog firnajsa. Premaz se nanosi samo na površine, koje su prethodno očišćene od prašine i prljavštine i obrušene. Osnovni premaz može biti neki mastan razređivač. Zagrevanje možemo bezbedno izvršiti tako što ćemo zagrejati jednu čistu ciglu i nešto dalje od štednjaka, na ovu ciglu postaviti materijal za osnovni premaz u nekoj limenoj kutiji.
 
Posle potpunog sušenja, treba površine ponovo obrusiti i na njih naneti lak (ili boju za spoljnu površinu u željenom tonu.) Upotreba laka, zbog bleštanja, nije uvek povoljna, naročito na unutrašnjim ravnim zidnim površinama. Na lamberiji, pak, najdekorativniji efekat će imati baš lak. Na ravan unutrašnji zid preporučujemo upotrebu boje u blagom pastelnom tonu. Glatki zidovi mogu se obložiti i tapetama. Na površine možemo i sami nalepiti kvalitetne samolepljive tapete.
 
Mehanizmi za zatvaranje vrata i prozora
 
Oblikovanje mesta za vrata i prozore već smo opisali. Položaj ovih možemo odrediti po želji. Dimenzije nekih od mehanizama za zatvaranje otvora, koji se mogu dobiti u trgovinama su sledeće:
 
Visina: od 60 сm do 240 сm (stepenasto po 30 cm)
Širina: od 60 сm do 180 сm (stepenasto po 30 cm)
 
Prednost ovih zatvarača je u tome da se lako mogu postaviti i u relativno tanke elemente. Posle njihovog pričvršćivanja i fiksiranja treba postaviti samo preklopne letve i već su spremni za funkcionisanje. Prozori su jednokrilni, ali sa dvostrukim staklom. Ulazna vrata su sa dvostrukim zidovima i snabdevena prozorčićem za posmatranje. Nekoliko dimenzija vrata odn. prozora:
 
prozor 60 х 120 cm
ležeći prozor 120 x  60 cm
veliki prozor 120 x 120 cm
 
Ulazna vrata 85х202,5 cm (sa sigurnosnom bravom, oblogom od mrke vlaknaste ploče iznutra, a sa spoljne strane sa dekorativnom oblogom od borovine, sa prozorčićem za posmatranje i dekorativnom letvom.)
 
Vrata za kupatilo, za kuhinju i eventualno za predsoblje u dimenzijama od 60х202,5 cm (sa oblogom od vlaknaste ploče, puna vrata sa dovratkom.
 
Krovna konstrukcija
 
Za pojednostavljenje izrade i povećanje čvrstoće krovne konstrukcije od jelovine, ne preporučujemo rešenja sa čepovrma. Treba iskrojiti kvalitetni materijal na dužine koje odgovaraju rasponu, treba napraviti potrebne žlebove i čepove i na suprotnoj strani od sastava spojiti ih ekserima i komadićem daske (gustih vlakana) ili sa otpacima vlaknastih ploča (sl. 2) Nekoliko eksera treba da bude prolazno. Nagib krova za salonit je 20-25°. Na bočne zidove i na krovnu konstrukciju treba napraviti žleb 0,5 cm za hvatanje. Krovne nosače međusobno pričvršćujemo letvama koje istovremeno služe i za pričvršćivanje salonita, a za bočne zidove metalnim pločama. Posle pokrivanja krova, treba obložiti i donju stranu nadstrešnice.
 
krovna konstrukcija
SLIKA 2
 
Tavanica
 
Za unutrašnje oblaganje tavanice preporučujemo vlaknastu ploču, a za toplotnu izolaciju tanki sloj trske iznad toga. Vlaknastu ploču pričvrstimo sa donje strane zavrtnjima za drvo, a prostor tavana obložimo slojem trske od 5 cm. Trsku, prema tavanu treba obložiti cementnom perlitnom žbukom. (Posle malterisanja ne sme se strop opteretiti!) Posle ovoga može se pristupiti oblaganju krova. Važno! Drvenu građu treba impregnirati radi zaštite od požara i gljiva.
 
Izolacija
 
Izolacija između unutrašnjeg i spoljnjeg zida drvenih kućica, obično je neki izolacioni materijal i vazdušni zazor. Ovakve izolacije su identične izolaciji zida od cigle debljine 25 cm. Izolaciona moć elemenata, koji se izrađuju po principu »uradi sam«, odgovara zidu od cigle debljine 12 cm. Ovo se može još i povećati posebnom izolacijom između obložnih ploča elemenata (sl. 3 i 4).
 
izolacija
SLIKA 3
 
toplotna izolacija
SLIKA 4
 
Perlitna žbuka sa gipsom - izrađena na mestu montaže - debljine 3 cm odgovara toplotnoj izolaciji zida od cigle debljine 10 cm. Ovakva žbuka pravi se tako što se u 20 litara retkog krečnog mleka umeša otprilike isto toliko brašna od perlita i meša se dok masa ne dostigne gustinu maltera. Za očvršćivanje treba dodati - neposredno pre upotrebe - 1,5 mistrije gipsa. Odnos mešanja je onda dobar, ako perlitna žbuka u suvom stanju daje zvuk pri udaranju, ali se u nju još može utisnuti prst. Dodatkom previše gipsa smanjiće se toplotna izolacija. Kao punioci dolaze u obzir otpaci izolacionih materijala, otpaci penastih materijala, kao i otpaci plute. Odnos mešanja je 1 : 1.
 
Bez obzira na to koje rešenje prihvatamo, izolacija treba da se postavi na unutrašnju površinu spoljnjeg zida, jer »dlakasta« površina zida obezbeđuje bolje uslove prijanjanja i vezivanja. Izolacioni sloj treba naneti na ležeći elemenat još pre postavljanja unutrašnje obloge. Treba obratiti pažnju na to, da površine, gde će kasnije nalegati unutrašnje obloge ostanu čiste. Gotov izolacioni materijal treba izliti iz kofe, jer će se tako površina za lepljenje manje prljati. Materijal se poravna ravnjačom. Nije obavezna stopostotna popuna međuprostora, može ostati i vazdušni sloj. Unutrašnja obloga može se postaviti na svoje mesto samo posle potpunog sušenja izolacionog materijala. Samo onda smemo ukucavati eksere ako smo se uverili da je izolacioni materijal potpuno vezan za suprotnu stranu. Nakon izolacije, elementi se mogu transportovati samo u ležećem položaju (spoljna strana na dole) (slika 3 i 4)
 
 
Pergola (venjak)
 
Pergola je omiljeno mesto u bašti sa puno hladovine i vazduha. Može se izraditi od više vrsta materijala. Najviše odgovara estetskim zahtevima bašte kombinacija gvožđa i dasaka. Materijal stubova takođe može biti različit: čelična cev, cev od eternita, prirodni kamen ili drvo. Grede se mogu izraditi od drveta ili od profilnog gvožđa. Poprečne letve se uvek izrađuju od drveta. Pergola izrađena potpuno od drveta je vrlo skupa, a osim toga zbog izrade, sastava i čvorišta zahteva i određenu stručnost. Mora se brižljivo sastaviti da se voda ne skuplja na pojedinim mestima i  da ne dođe do prevremenog truljenja noseće konstrukcije.
 
pergola
 
U nastavku, daćemo opis izrade pergole sa gvozdenim nosećim elementima i drvenim letvama (sl. 5)
 
izrada pergola
SLIKA 5
 
Prvi korak je izrada gvozdene noseće konstrukcije, Potporni stubovi se izrađuju od U nosača 80 x 45 x 6 mm. Razmak između nosećih stubova treba da je 60 cm. Pergole se međutim pričvršćuju zavarenim profilima i to dole sa pljosnatim gvožđem dimenzija 25 x 5 mm, a gore sa U profilom dimenzija 80 х 6 mm. Parovi stubova treba da su međusobno udaljeni 3 m, a broj parova zavisi od željene dužine pergole. Zbog sopstvene težine i zbog pritiska vetra, potporne stubove treba postaviti u brižljivo izrađene betonske temelje oznake B 70, dimenzija 120 x 70 x 60cm. Visina stubova iznad nivoa terena treba da je 2,4 m, a ispod nivoa 0,6 m.
 
Nosači na koje se postavljaju letve, izrađuju se od U profila dimenzija 50 x 38 х 5 mm. Na ove treba zavariti dvostruke L profile dimenzija 50 x 50 x 5 mm sa razmakom osa od 40 cm i međusobnim rastojanjem para L profila od 45 mm. Ovi parovi L profila drže gornju mrežu pergole sastavljenu od drvenih letvi (po mogućnosti od hrastovine) dimenzija 18 x 4,5 x 180 cm koja je pričvršćena u razmaku od 40 cm zavrtnjima М8 x 100 sa navrtkama. Gvozdene delove treba premazati dvostrukom osnovom od minijuma, pokrivnom crnom bojom i lakom. Drvene površine takođe treba premazati bezbojnim lakom (za čamce).
 
Pergola se može smestiti u bašti ili negde samostalno a možemo je eventualno postaviti i uz zgradu. Položaj pergole treba tako odrediti da u određenom dobu dana može poslužiti kao mesto za odmaranje u hladu, a u drugom, na suncu. Važno je i to da iz pergole obezbedimo vidik na najlepše delove bašte. Pergola u bašti ima dejstvo vertikalnog elementa i zbog toga može i da ograničava određene delove prostora. Pergola koja je priključena zgradi, u stvari proširuje i preuzima funkcije unutrašnjih prostora, jer od proleća do jeseni može se koristiti tako reći za porodičnu
dnevnu sobu pod vedrim nebom.
 
Površinu ispod pergole preporučljivo je obložiti čvrstom oblogom od kamenih ili betonskih ploča. Pergola je, u stvari, razvijena forma oslonca, koja se gradi za biljke puzavice i predstavlja senovit hodnik za odmor u zelenilu.
 
 
Ognjište u bašti
 
Naročito omiljeno mesto u letnjim večerima u baštama vikend-kućica, a i u većim baštama gradskih porodičnih zgrada, je ognjište u bašti. S obzirom da se mogu izgraditi više vrsta ognjišta, nekoliko ćemo od njih opisati.
 
ognjiste
 
Ognjište pored zida (pored zida ograde) izgrađuje se tako da zamenjuje ogradu terase i predstavlja potporni zid od prirodnog kamena. Štednjak se gradi od kamena ili eventualno od opeka, a dimnjak treba izgraditi od čeličnog lima debljine oko 1mm. Lim treba, zbog zaštite protiv rđe, namazati uljem i iznad plamena pustiti da se ulje zapeče. Visina dimnjaka treba da je veća od visine potpornog zida, a sa obe strane moramo postaviti limove za skretanje dima. Kamenu površinu neposredno ispod plamena treba tako izgraditi da bude porozna, da bi omogućila strujanje vazduha i sa donje strane. U površinu iznad plamena treba ugraditi kuke za vešanje kotlića.
 
Potporni zid ćemo bolje iskoristiti i biće mnogo lepši ako na dužem, slobodnom delu izgradimo otvor za cveće. Međutim, na ovom mestu se može takođe izgraditi i prostor za plamen ili postavljanjem nekog ravnog kamena (ako je previše hrapav treba ga betonom poravnati) može se dobiti deo u obliku stola (sl. 6, 1. deo).
 
izrada ognjista
SLIKA 6
 
Ovo rešenje možemo primeniti na mestima sasvim odvojenim od zgrade, vezano za kamenu ogradu ili perivoj.
 
Slobodno ognjište sa metalnim delovima
 
Osnovna konstrukcija slobodnog ognjišta sa metalnim delovima je stalak od L profila dimenzija 30/30 mm. Na noseću konstrukciju - koja se sastavlja zakivcima, zavrtnjima ili zavarivanjem - treba postaviti ekshaustor za odvođenje dimnih gasova od čeličnih limova ili eternita. Noseća konstrukcija, odn. nogari, postavljaju se rašireni u betonske blokove koji se izrađuju na licu mesta ili se postavljaju naknadno na zemlju. Treba paziti na to da plamen ne dospe do eternita, jer će popucati. Metalne limove radi zaštite treba premazati uljanom bojom. Preporučljivo je ove limove za vreme zime demontirati.
 
Na dnu noseće konstrukcije postavlja se plamena rešetka, a iznad nje roštilj za pečenje. Ako u nogarima izbušimo rupe na različitim visinama, moći ćemo podešavati visinu rešetke, odn. roštilja (sl. 7).
 
podesavanje visine rostilja
SLIKA 7
 
Slobodno ognjište od unapred izrađenih elemenata
 
Ovakvi elementi se najlakše izrađuju od betonskih elemenata. Jednostavniji se mogu izraditi i sastaviti od bilo kakvih elemenata, po mogućstvu od poroznog betona sa šljakom. Ako su samo privremeno izrađeni, dovoljno je da ih brižljivo postavimo jedan na drugi, ili da ih eventualno povežemo žicom. Na gornju površinu ognjišta - koje je bez poklopca i liči na neki ormar - treba postaviti gustu rešetku, a sa donje strane ostaviti otvor za vazduh. Ako želimo i roštilj, treba ugraditi još jednu rešetku na polovini visine ognjišta. U prvom slučaju vatra je iznad rešetke, a u drugom između dve rešetke, a iznad vatre se nalazi roštilj. Naravno, u visini plamene rešetke treba ostaviti otvor za unošenje goriva. Smanjenjem donjeg otvora za vazduh može se regulisati sagorevanje (sl. 6, 2. deo).
 
Preporučljivo je da se izradi i poseban šablon za izradu elemenata ognjišta. U ove šablone ulije se šljakasti beton i nakon nabijanja dobijaju se gotovi elementi. Slaganjem ovih elemenata jednostavno jedan na drugi može se sastaviti slobodno ognjište.
 
I na kraju nekoliko saveta:
 
Iznad ognjišta ne sme biti lisnatog drveća. U blizini ognjišta ne treba držati zapaljive materije. Takođe se treba udaljiti od zgrade i šume. Posle loženja, pre nego što napustlmo ognjište, treba proveriti da li ima u prostoru sagorevanja žara i samo ako smo preduzeli sve mere bezbednosti, smemo napustiti ognjište. Drvo za loženje ostavljeno u prostoru sagorevanja sigurno će ostati suvo do sledećeg loženja.
 
Pored ognjišta mogu se napraviti lepa sedišta i staza od pločica od obojenog betona. Sedište se može iskoristiti za jedno manje ognjište (sl. 8).
 
izrada ognjista od sedista
SLIKA 8

Blog Kategorije