Blog

Beton, betonske ograde

Osnove betoniranja. Izrada betona u boji i betonskih ograda.

Beton je građevinski materijal sa kojim je lako raditi, jer je vrlo »poslušan« i upotrebljiv za razne domaćinske radove i za radove u bašti. Od betona se može izraditi ograda, klupa u bašti, put u bašti, terasa i sl. a može se i bojiti.

 

Osnove betoniranja

Beton je veštački građevinski materijal, sastoji se od tri glavna dela: dodatnog materijala, cementa i vode. Od prirodnih dodatnih materijala u upotrebi su rečni ili rudnički šljunak, odn. peskoviti šljunak, a ređe zdrobljeni kamen ili kamenu slična čvrsta materija.

Veštački dodatni materijali su: kotlovska šljaka, šljaka iz visokih peći, perlit i keramzit. Bitno je, da dodatni materijali imaju približno iste veličine zrna što se obezbeđuje prosejavanjem.

Vezivni materijal betona je cement. Prema klasifikaciji čvrstoće (veći brojevi označavaju bolji kvalitet) upotrebljava se cement oznaka 300, 400 i 500. Za mešanje može se upotrebiti kako komunalna voda, tako i rečna i jezerska ali  bez hemikalija koje su štetne za cement (kalcijuma, magnezijuma, šećera, sulfata mineralnih voda) sa pH vrednošću ne manjom od 6 i ne većom od 8,5). Betonu se mogu po potrebi dodati i sredstva za sprečavanje smrzavanja, za ubrzanje vezivanja, za bojenje i sl. Sredstva za sprečavanje smrzavanja su kalcijumov hlorid i sredstvo pod nazivom Tricosal S III. To su ujedno i sredstva za ubrzanje vezivanja. Oba sredstva mogu se koristiti samo prema datim uputstvima, jer utiču na konačnu čvrstoću betona i napadaju betonsko gvožđe. Veća količina ovih sredstava može da dovede do hemijskog raspadanja betona. (Količina kalcijumovog hlorida može da bude maksimalno 3% od količine cementa kod betona bez armature, a kod armiranog betona 1,5%). Vezivanje se povećava sredstvom Tricosal Normal.

Za bojenje betona mogu se upotrebljavati oksidne ili manganske boje, koje su otporne na hemijske uticaje cementa. Nikako nije potrebno bojiti beton po celoj debljini sloja. Boji se samo spoljni, pokrivni sloj.

Količina materijala za pravljenje betona zavisi od kvaliteta betona. Za beton koji služi kao osnova ili kao punilac odgovara kvalitet B 70. Za 1 m3 betona potrebno je 1,1-1,3 m3 dodatnog materijala, 150 kg cementa 400 i oko 130 litara vode. Kvalitet betona za armirano-betonske konstrukcije treba da je najmanje B 140. Za ovaj kvalitet betona takođe je potrebno 1,1-1,3 m3 šljunka, 210 kg cementa i 120 litara vode.

Pre mešanja betona, dodatni materijal treba prosejati tako da se u jednu šaržu doda samo materijal istih veličina zrna. Ovom materijalu, još u suvom stanju, treba dodati prosejani cement bez grudvi a pre dolivanja vode treba mešavinu najmanje tri puta promešati lopatom (najbolje je, mešati je, na nekoj čeličnoj ploči ili daskama): U toku ponovljena dva prebacivanja mešavine šljunka i cementa lopatom treba sa male visine dodati potrebnu količinu vode pomoću kante sa prskalicom (da ne bl voda isprala cement). Po završenom mešanju vlažnost betona treba da je identična sa vlažnošću zemlje. (Pažnja! Prividno suv beton se još i sam od sebe  kvasi!).

Olabavljeni i pokvašeni teren kao i nečistoće sa mesta gde želimo da upotrebimo beton treba odstraniti, a površine koje će doći u dodir sa betonom treba nakvasiti. Beton se ne sme spuštati sa visine ili bacati. Ako se stavlja u šablon, treba ga dobro nabiti. Za kućne poslove najbolja je ručna metoda nabijanja. Nabijač za beton može se izraditi od šipke kvadratnog ili kružnog preseka, težine 10-17 kg, sa drškom dužine 1,2 m. Nabijanje treba da je kontinualno i treba paziti da ne ostanu delovi koji nisu nabijeni. Deblje strukture betona treba nabijati na približno svakih 20 cm. Betoni koji su plastičniji, naročito za armirano–betonske konstrukcije, mogu se nabijati i na taj način što se gvozdena zašiljena šipka prečnika 20–30 mm ubada u beton sve dotle dok se na površini ne stvori židak sloj nalik na žbuku.

Ugrađeni beton treba najmanje dva dana da bude stalno vlažan i zbog toga ga povremeno treba polivati vodom ili pokriti vlažnim pokrivačem. Beton treba zaštititi od vremenskih nepogoda, potresa, jakog sunca, vetra i raznih hemijskih uticaja. Svi ovi uticaji su štetni za proces vezivanja betona, a s tim u vezi, i za čvrstoću betona.

 

Izrada betona u boji

Prilikom izrade betona u boji dodaju se betonu odgovarajući pigmenti i materijali za farbanje.

 
pigment
 
Od čega - koliko?
Dodatkom boja, u svakom slučaju, smanjuje se čvrstoća betona i zbog toga treba biti oprezan i samo umereno dodavati boju. Dodata boja nikako ne sme da pređe 10% težinskog dela cementa. Često dobijeni ton zavisi od količine dodate boje (npr. dodatkom 6% gvozdeno-oksid-žute dobija se jaka žuta, a dodatkom količine od 2% dobija se krem boja). Mešanjem više tonova mogu se dobltl i nove varijante. Tako npr. dodatkom 4% gvozdeno-oksid·crvene i 4% gvozdeno-oksid-žute doblje se jaka crvena, cigla boja. Mešanjem tonova gvozdeno–oksid-žute i hromove–oksid–zelene dobiće se vrlo lepa nljansa zelene boje. Ako se umesto hromove–oksid–zelene boje meša ultramarin, beton će biti tirkizno plav. Dodatkom male količine crne, svi tonovi se u izvesnoj meri stišavaju.
 
Boja, koju dodajemo betonu treba da ima dobru pokrivnu moć i moć bojenja (da se dodatkom male količine boje dobije ravnomeran ton). Najbolji su organski i neki sintetički pigmenti. Nekoliko količinskih podataka: za jednu vreću cementa potrebno je 1,5-4,5 kg boje. Dodatkom 1 kg boje cementu za pokrivni sloj debljine 1 crn (npr. za pločnik) dobije se beton u boji za pokrivanje oko 1m2 površine.
 
Najčešće upotrebljavane boje
 
Boksitno crvena je samlevina koja sadrži oko 20% gvozdenog oksida. Otpornost prema vremenu, svetlosti i temperaturi ove boje je istovetna sa otpornošću gvozdenog minijuma, ali ima manju moć bojenja.
 
Kobaltno plava je veštačka neorganska boja koja sadrži kobaltov i aluminijumov oksid. Svetlija nijansa ove boje je celinova plava koja sadrži kalajni oksid. Zbog male pokrivne moći i efekta bojenja treba je dodavati u većim količinama betonu što može da prouzrokuje pukotine. Može se umešati u boje koje su otporne na atmosferske uticaje, na svetlost i na temperaturu i koje se vezuju sa cementom.
 
Zeleni hromov oksid је veštačka neorganska boja. Otporna je na svetlost, na atmosferske uticaje, na temperaturu, na kiseline i baze. Upotrebljiva je sa cementnim vezivnim sredstvom i može se mešati sa svim pigmentima. Ima odličnu moć pokrivanja i bojenja.
 
Manganova mrka je veštačka neorganska boja koja sadrži 20% manganovog oksida. Otporna je na svetlost i na atmosferske uticaje i može se upotrebljavati sa svim vezivnim sredstvima, ali mešanjem sa pigmentima koji sadrže sumpor dobiće se crni ton.
 
Manganova crna je samlevma prirodne neorganske materije (zemljana boja) sa sadržajem gvozdenog i manganovog oksida. Otporna je na kreč i na cement, na slabe kiseline, na svetlost i na atmosferske uticaje. Ima odličnu pokrivnu moć a dobro podnosi i temperaturne uticaje.
 
Oker žuta je prirodna neorganska boja. Ton ove boje menja se od svetlo žute pa sve do mrke i izrađuje se u mnogo nljansi. Sadrži hidrat gvozdenog oksida (Fe203Н2О) i mangan. Gvozdeni oksid daje mu crveni, a mangan mrki ton. Otporna je na svetlost i na atmosferske uticaje, slabo je otporna na kiseline i na temperaturu.
 
Smaragdno zelena (Guignet –– zelena) je hidrat hromovog oksida. Nešto je ognjevitijeg tona od hromovog oksida i veća joj je otpornost na temperaturu.
 
Španska crvena je prirodna neorganska boja koja se dobija raspadanjem hematita (crvena gvozdena ruda). Sadrži 80-90% gvozdenog oksida. Ima odličnu moć pokrivanja i bojenja, otporna je na svetlost, na atmosferske uticaje, na temperaturu i može se mešati sa svim vezivnim sredstvima.
 
Ultramarin plava je veštačka neorganska boja koja sadrži silikat natrijuma i aluminijuma sa sadržajem sumpora. Otporna je na svetlost, na temperaturu ali nije otporna na atmosferske uticaje, jer je dimni gasovi vazduha napadaju. Ne može se mešati sa pigmentima koji sadrže olovo, bakar, kobalt i gvožđe. Može se mešati sa materijalima koji se vezuju sa vodenim staklom, krečom ili cementom. Na površinama ponekad prouzrokuje mrlje. Za bojenje cementnog maltera može se koristiti samo čist ultramarin.
 
Ultramarin zelena. Ultramarin plava u prvoj fazi procesa proizvodnje ima zeleni ton i u ovom obliku takođe se prodaje. Svojstva ultramarin zelene su približno ista kao i plave ali joj je moć bojenja i otpornost na svetlost manja.
 
Umbra (somotno mrka) je prirodna neorganska boja sa sadržajem gvozdenog i manganovog oksida. Jedina je mrka zemljana boja. Otporna je na atmosferske uticaje, na svetlost i ima srednju otpornost na temperaturu. Može se mešati sa svim vezivnim materijalima i pigmentima.
 
Gvozdeni minijum (crveni gvozdeni oksid, gvozdeni pirit) je prirodna neorganska boja koja sadrži 75% gvozdenog oksida (Fe203). Zemljana je boja ali se može dobiti i prženjem gvozdene rude i gline. Otporna je na atmosferske uticaje, na svetlost, na temperaturu i na slabe kiseline. Često se upotrebljava i ima odličnu pokrivnu moć.
 
Crni gvozdeni oksid je veštačka neorganska materija sa sadržajem fero - (feri-oksida) (Fe304). Upotrebljiva je za boje sa cementnim vezivnim sredstvima, otporna je na atmosferske uticaje, na svetlost, na temperaturu i na uticaje slabih kiselina. Ima plavkasto crnu boju i dobru moć pokrivanja.
 
Žuti gvozdeni oksid (marsova žuta, oksidni oker i sl.) je veštačka proizvodnja oker zemljanih boja. Svojstva su im identična.
 
beton u boji
 
Prilikom spravljanja betona vrlo je važno da se boja što bolje izmeša i u slučaju ako se nanosi samo u zadnjem sloju, da se odmah nanosi na osnovni sloj i da se nabije. Važno je takođe da se oplata namaže parafinskim uljem da bi se lakše vadila. Za izradu pločica za pločnik odličan šablon se može napraviti pomoću nekoliko aluminijumskih traka, savijenih, u obliku slova L, širine 10 cm, debljine 1-2 mm i određene dužine koje se u željenom obliku mogu pričvrstiti ekserima na neku osnovnu ploču od daske.
 
Treba obratiti pažnju na to da je ton boje posle sušenja mnogo svetliji, te je preporučljivo prvo napraviti neki uzorak tona.
 
 
Ograda od betona
 
 
betonske ograde
 
Ukrasna ograda izrađuje se od betonskih elemenata koji se postavljaju na osnovu od dva reda cigala i između stubova od cigle. Elementi se izrađuju u šablonima. Osnova i okvir šablona izrađuje se od rendisane daske. Dve dijagonalno suprotne ivice šablona međusobno se pričvršćuju klinasto, eventualno ekserima ili zavrtnjima; treća se pričvršćuje zglobnim šarkama, a u četvrtu treba postaviti po dva zavrtnja sa prstenastom glavom jedan ispod drugoga (sl. 1, 1 deo). U srednju drvenu kocku i u donji deo drvenih uložaka (4 komada u obllku slova L) treba postaviti drvene čepove, a u donju daščanu ploču treba izbušiti odgovarajuće otvore za sklapanje čepova: Kada se izrađuju betonski elementi, prvo treba postaviti drvene uloške na svoja mesta, zatvoriti šablon i pričvrstiti osovinicom (drvenim čepom) postavljenom u prstenastu glavu zavrtnjeva. Zatim šablon treba napuniti betonom koji je mešan od sitnog šljunka i cementa marke 300. Ako je beton pola vezan treba rasklopiti šablon, izvaditi uloške i nastaviti izradu sledećeg elementa.
 
Ako smo izradili već dovoljan broj betonskih elemenata, možemo započeti sa izradom ograde. Postavimo po mogućnosti na betonsku podlogu ili na podlogu od kamena, dva reda cigala i >>podignimo<< stubove.
 
 
ograda od betona
SLIKA 1
 
Betonske elemente treba postaviti u cementni malter da bi bolje vezali i bili čvršći. Radi veće čvrstoće ograde, betonske elemente treba "vezati" za stubove od cigala. Iznad reda elemenata treba zabiti u stubove komadiće jake žice savijene u obliku slova U pa njih iznad reda elemenata povezati žicom. Na ovaj način će se obezbediti dovoljna čvrstoća (sl. 1, 2. deo).
 
Prilikom zidanja, već od drugog reda moramo koristiti libelu i visak, jer neravnomerno zidana ograda daje vrlo loš estetski utisak, predstavlja potencijalnu opasnost za nezgode i ima kraći vek trajanja.
 
Fuge između elemenata treba ispuniti malterom suprotne boje i brižljivo poravnati. Kad se dostigne odgovarajuća visina, vrh elemenata i stubova treba pokriti betonskim pločama. Prilikom postavljanja betonskih ploča ne smemo žaliti cementni malter, jer u suprotnom ploče mogu lako da padnu.
 
Ukrasna ograda od betona je dugotrajna i lepa. Naravno, mogu se napraviti i elementi drugog oblika ako se izrade odgovarajući šabloni. Dekorativni efekat ograde može se povećati biljkama puzavicama.
 


 


Blog Kategorije